Zašto je zemljište bolje obrađivati noću?

U poslednje vreme sve više se govori o klimatskim promenama, kao i o odgovornom upravljanju zemljištima. Poljoprivrednici svojim aktivnostima nose veliku odgovornost. Da li je potrebno zameniti učestale prakse sa novima? U svetu već je niz metoda i tehnologija koje se neprestano dopunjuju odnosno proučavaju. Na primer, da li mogu navike poput ranog ustajanja poljoprivrednika biti zamenjene radom noću? 

Prema istraživanju o uticaju dnevne svetlosti na obradu tla u saveznim državama Minesota i Ajova, SAD, došlo se do nekoliko interesantnih činjenica o izvođenju obrade tla bez prisustva sunca. Isto istraživanje sprovodi se već nekoliko godina na poljoprivrednom institutu u sklopu Univerziteta Angers, Francuska. Stručnjaci se slažu da obrada noću ima nekoliko prednosti o odnosu na obradu zemljišta tokom dana.

Očuvanje bioraznolikosti u tlu

Aktivni život u zemljištu vrlo je važan za očuvanje zdravlja tla. Makro i mikro fauna održava balans između mineralnog i organskog dela. Jedan o najvažnijih zadataka aktivnog života u zemljištu je razlaganje organskih ostataka u biljkama do dostupnih nutrijenata. Ako se obrada sprovodi danju, biološki deo zemljišta trpi velike štete.

Vrlo lako mogu da se vide razne ptice koje prate traktore prilikom oranja, tanjiranja, podrivanja i slično. Prema podacima iz pre navedenih proučavanja, može se zaključiti kako tokom dana mnoge gliste, crvi, insekti i ostali korisni organizmi budu ubijeni od predatora ili isprženi pod sunčevom svetlošću prilikom prevrtanja tla. Noću, predatori poput ptica nisu aktivni. Iz tog razloga smanjuju se gubici aktivnih organizama u zemljištu. Takođe, osetljivi organizmi na sunčevu svetlost nisu direktno izloženi i imaju vremena da se sakriju nazad u tlo.

Ušteda na herbicidima i ljudskom radu

IZvođenje obrade tla noću može dramatično da smanji broj korova koji se takmiču sa ciljanim poljoprivrednim usevima. Otkriveno je da se takva praksa smanjuje do neverovatnih 80 odsto pojave potencijalnih korova u aridnim klimatskim područjima. U drugim delovima sveta, uvaženo je osrednje smanjenje od oko 50 do 60 odsto.

Tu teoriju vrlo je lako objasniti. Ako se zemljište uznemirava tokom dana, sunčeva svetlost prodire u tlo i tako inicira aktivnost semena korova koje se tamo nalazi u stadiju mirovanja. Uz iznošenje malog postotka vlage iz zemljišta i uz prisustvo svetlosti, seme korova će se aktivirati još tokom obrade. Naravno, to se ne odnosi na sve vrste korova. Obrađivanje noću smanjuje zastupljenost širokolisnih korova poput divljeg štira (Amaranthus retroflexus), crne pomoćnice (Solanum nigrum), poljske gorušice (Sinapis arvensis), bele lobode (Chenopodium album), pelinolisnog limundžika (Ambrosia artemisiifolia), dvornika (Polygonum pensylvanicum). Na uskolisne korove ova praksa ima vrlo mali uticaj.

Obrađivanjem tla noću smanjuje se opasnost od pojave invazivnih vrsta širokolisnih korova. Stoga, redukuje se potreba za korišćenjem herbicida odnosno za korišćenjem mehaničkih (uglavnom skupih) metoda suzbijanja korova.

Nedostaci koji se javljuju

Rad noću zahteva više opreza. Prilikom lomova delova oruđa, zamena istih uzima znatno više vremena. Mašine zahtevaju vrlo dobro veštačko osvetljenje. Uz navedeno, raditi noću napornije je za rukovaoca mašinama.

Praksa obrade zemljišta noću vrlo lako može da se primeni na manjim gazdinstvima i u baštama. Tamo gde ima dovoljno vremena da se obave sve agrotehničke operacije u roku.