Zašto je važno ljušćenje strnjišta odmah nakon žetve?

Mnogi stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, u poslednje vreme, apeluju na ratare da ne ostavljaju njive u nepromenjenom stanju nakon obavljene žetve. Prema rečima diplomiranog inženjera poljoprivrede Miloša Nikoletića, sve je više parcela na kojima žetveni ostaci čekaju do kasne jeseni ili početka zime da bi se tek tada obavila obrada zemljišta.

On naglašava da takozvano ljušćenje strnjišta treba početi odmah posle obavljene žetve i usitnjavanja žetvenih ostataka, ukoliko nisu izneti sa njiva. Tako usitnjene žetvene ostatke ratari bi trebalo pravilno da rasporede po površini, pa tek onda da ih unesu u zemljište. Nikoletić ističe da su sve te operacije veoma važne, dodajući da ih poljoprivrednici ne bi trebali preskakti, već je preporučljivo da se posao obavi u roku od 24 sata nakon žetve.

Čuva se vlaga i smanjuje bujanje korova

Ljušćenje strnjišta ja prva operacija i njom počinje priprema zemljišta za narednu kulturu. To je, prema rečima Nikoletića, naročito važno usvojiti i primeniti zbog visokih temperatura u periodu žetve, te zbog čuvanja preostale vlage u zemljištu. Vlaga koja je sačuvana pod prethodnom kulturom se, kako Nikoletić objašnjava, podiže iz dubljih slojeva i isparava sa površine zemljišta usled visokih temperature i kretanja vazduha. Zbog te zaostale vlage je, takođe, lakše obaviti kvalitetno ljušćenje strnjišta. Primećeno je da se kod narednog useva smanjuje prinos ukoliko se ljušćenje strnjišta obavi samo mesec dana posle žetve, a kamoli ako se sačeka jesen. Važno je upozoriti na to da se semena korova rasipaju, pa se povećava njihova brojnost. Kad ljuštimo strnjište mi, dakle, provociramo nicanje korova i njihovo kasnije uništavanje osnovnom obradom zemljišta.

Spaljivanje žetvenih ostataka zakonom zabranjeno

Ljušćenje strnjišta podrazumeva pliću obradu u cilju dobijanja rastresitog sloja zemljišta, koji će bolje čuvati preostalu i prihvatati novu vlagu. Zaoravanjem žetvenih ostataka se u zemljište unosi organska materija, popravljaju osobine zemljišta, provocira nicanje semena korova i njihovo kasnije uništavanje osnovnom obradom. Istovremeno se ometa razvoj višegodišnjih korova, a zahvaljujući ljušćenju strnjišta se osnovna obrada zemljišta kasnije obavlja kvalitetnije. Treba pomenuti i to da na neobrađenom strnjištu glodari pronalaze povoljne uslove, skloništa i obilje hrane, zbog čega se brže razmnožavaju pa ih je kasnije teže suzbijati. Na kraju podsećamo i na to da je spaljivanje žetvenih ostataka zakonom zabranjeno, jer paljenje vatre na njivi može da izazove ozbiljne štete proširivanjem požara, pa je to dodatni razlog da strnjišta odmah posle žetve obradimo onako kako savetuje struka.