Uzgoj bukovača između redova kukuruza ima višestruke prednosti

Kukuruz nije samo jedna od tri glavne prehrambene kulture na svetu, već i visokokvalitetna stočna hrana i važna industrijska sirovina.

Uzgoj ove žitarice uglavnom se temelji na tradicionalnim poljoprivrednim metodama: u monokulturi, s obradom zemljišta i uklanjanju žetvenih ostataka što rezultira erozijom, smanjenom plodnosti i gubitkom biološke raznovrsnosti.

Više od pola sveta zavisi od tri žitarice - stižu nove vrste za ishranu stanovništva?

Stoga se neprestano radi na razvitku metode zaštite zemljišta, uključujući setvu pokrovnih biljaka, bez obrade, uz malčiranje. Setva dva ili više useva istovremeno na istoj površini praktikuje se u mnogim zemljama već nekoliko decenija. Ovaj način povećava produktivnost po jedinici površine boljim korišćenjem resursa, kontrolom bolesti i manjom erozijom.

Kukuruz sejan krajem aprila, a bukovače u julu

Poboljšava se i mikrobiološka aktivnost zemljišta, kruženje hranjivih materija, razgradnja organskih kao i njegova fizikalna i hemijska svojstva.

Gljiva bukovača, lat. Pleurotus ostreatus je u ljudskoj ishrani izvrstan izvor hranljivih sastojaka poput vitamina, minerala i mikroelemenata, a ima i lekovitu vrednost. Stoga su naučnici sproveli istraživanje i pokušali da otkriju njene blagodeti ako bude rasla uz kukuruz, navodi agroxxi.

Eksperiment kombinovanja pokrenut je u proleće 2014. godine u Kini, na polju Severoistočnog instituta za geografiju i agroekologiju.

Požari, poplave i suše - šta nas je sve snalazilo u poslednjih 20 godina?

U četiri ponavljanja upoređene su tri (20x8m) parcele bez obrade zemlje. U prvoj je kukuruz sejan uz micelij bukovača, u drugoj u monokulturi i na trećoj samo gljive. Kukuruz je sejan krajem aprila, a ubran krajem oktobra dok su gljive posađene početkom jula i ubrane krajem septembra. 

Dobro utiče na svojstva zemljišta i mikrofloru

Obrada zemlje nije sprovedena. Tokom celog razdoblja rasta gljiva korišćeno je navodnjavanje raspršivanjem kako bi se održala optimalna vlaga, a povremeno su uzimani uzorci zemlje.

Rezultati su pokazali da kombinovana setva povećava biodiverzitet zemljišta, snažno utiče na fizička i hemijska svojstva zemljišta, kao i na raznovrsnost i strukturu bakterijskih zajednica, što sugeriše blagodet i održivost ove metode, u poređenju sa monokulturom. 

Inače, bukovaču je moguće uzgajati na različitim supstratima, a najčešće se koristi slama žitarica (pšenična, ovsena, ječmena slama), livadsko seno, kukuruzovina i slični celulozni materijali. Na ovakvim supstratima micelij brže raste nego na drvetu i postiže veći prinos.