Uticaj vremenskih prilika na razvoj pojedinih ratarskih kultura

Prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prva polovina ove godine biće toplija i obeležena temperaturom vazduha iznad višegodišnjeg proseka.

Broj mraznih dana, odnosno dana u kojima minimalna temperatura neće preći nula stepeni u zimskom periodu trebalo bi da iznosi od 35 do 70 u ravničarskim delovima, dok se u brdsko-planinskim mestima očekuje da ukupno bude između 65 i 85 mraznih dana. Ledenih dana, tj. onih gde će najviša temperatura u toku dana biti u minusu, u nižim predelima najavljeno je od 7 do 16, a u brdovitim krajevima između 22 i 43.

Kada je u pitanju prolećni period, očekuje se između osam i 15 mraznih dana u ravnici i oko 40 takvih dana u planinskim oblastima, dok će broj dana u kojima će temperatura vazduha preći 25. podeljak biti između 12 i 20.

Što se padavina tiče, najavljene su prosečne u prvih šest meseci. Ukupno u toku zime trebalo bi da padne od 110 do 170 mm kiše u nižim predelima, dok se u brdsko-planinskim očekuje od 200 do 230 mm. Ukupan broj dana sa padavinama biće između 31 i 40 u nizijskim odnosno do 50 dana u planinskim oblastima i u toku zime i u toku proleća. Mala je razlika u količini padavina u proleće u odnosu na zimu kada se očekuje da u proseku u ravnici bude od 110 do 180 mm, a u brdsko-planinskom predelu od 190 do 260 mm.

Ceo februar mesec biće blaži i prosečno vlažan. Mart bi trebalo da takođe bude prosečno vlažan, ali topliji. Prvi mesec drugog kvartala godine, prema najavama meteorologa, obeležiće toplo i suvlje vreme. Maj mesec bi, ako je slušati meteorologe, mogao da bude još topliji i suvlji. Jun će takođe biti topliji, ali vlažan.

Adaptirati poljoprivredu klimatskim promenama

Postupanje u skladu sa meteorološkim najavama ili mere prevencije?

Šta ovi podaci znače za poljoprivredu i da li proizvođači treba da se oslone na procene meteorologa ili da se fokusiraju na mere prevencije i pravovremeno čuvanje useva, objasnili su nam stručnjaci iz oblasti ratarstva.

Dr Goran Bekavac sa Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada smatra da su dugoročne prognoze, u godinama koje su pred nama, prilično nepouzdane upravo zbog činjenice da se klima menja.

"Mislim da se na dugoročne prognoze proizvođači ne bi trebalo oslanjati jer nisu dovoljno pouzdane. Vremenske prilike su nepredvidive, pogotovo sada kada su klimatske promene više nego očigledne. Potpuno sam siguran da RHMZ raspolaže najkompletnijim meteorološkim podacima, ali izražavam ozbiljnu rezervu po pitanju preciznosti dugoročnih prognoza," ocenjuje Bekavac.

Zaključuje da u budućnosti poljoprivrednici treba da primenjuju određene mere adaptacije na klimatske promene i da je prevencija negativnih efekata klimatskih promena ključna. Smatra da bi proizvođači morali više voditi računa o tehnologiji proizvodnje, konzervacijskom ratarenju i čuvanju vlage u zemljištu.

"Čim se završi žetva strnih žita, neophodno je poljuštiti strnjište. Na osnovu agrohemijske analize zemljišta, pred osnovnu obradu aplicirati kompletnu količinu fosfora i kalijuma i 30-40% azota. Treba imati u vidu da se osnovna obrada vrši u jesenjem periodu i da je optimalno vreme za ovu radnu operaciju do kraja novembra. Bilo bi dobro zatvoriti brazdu nakon osnovne obrade i to je sve što treba da uradimo do Nove godine. Ukoliko zimsku brazdu nismo zatvorili nakon osnovne obrade, to treba uraditi kada se zemljište prosuši, uglavnom tokom februara, eventualno početkom marta," dodaje on.

Predsetvena priprema se sprovodi nekoliko dana pred setvu uz prethodno apliciranje preostale količine azota. Tom pripremom se obrađuje sloj zemljišta dubine 10-15 cm. "Cilj je poravnati zemljište i stvoriti optimalne uslove za klijanje i nicanje. Setvi kukuruza pristupiti kada se temperatura setvenog sloja ustali na 10-12 0 C. U našim agroekološkim uslovima, to je uglavnom prva nedelja aprila", objašnjava Bekavac.

Ocenjuje i da prosečan prinos kukuruza, koji se kreće između četiri i po i pet tona po hektaru, može biti znatno veći imajući u vidu proizvodni potencijal našeg zemljišta.

“Mi nikako da se odvojimo od tog skromnog prosečanog prinosa. Po meni, jedini razlog je neadekvatna tehnologija proizvodnje. Kao potvrda ove konstatacije može se navesti velika razlika u prinosima hibrida u ogledima (gde se primenjuje propisana tehnologija) i prinosima istih hibrida u širokoj proizvodnji. Iako o ovome pričamo poslednjih 25 godina, nažalost nije se mnogo uradilo”, dodaje Bekavac.

Lane se najviše trgovalo kukuruzom, a tržište pšenice je beležilo oscilacije

Nedostatak vlage u zemljištu može da oteža dalji razvoj biljaka

Toplije vreme u aprilu, ukoliko zaista prognoze budu tačne, pogodovaće soji, ocenjuje stručnjak za soju Vojin Đukić. Međutim i on je skeptičan po pitanju dugoročnijih prognoza.

"Što se tiče te prognoze u narednih šest meseci možemo reći da je orijentacionog karaktera, ali svakako u poslednjih nekoliko godina vidimo da su temperature iz godine u godinu više. Pogotovo je problem ako nemamo dovoljno padavina i tih zimskih rezervi, a bude suša u aprilu, ako nema dovoljno vlage u zemljištu biće usporeno i otežano klijanje i nicanje," navodi Đukić.

Navodi da je seme soje, prema poslednjim analizama, kvalitetno i da je, kako kaže, energija klijanja na izuzetnom nivou, ali dodaje da to neće vredeti ukoliko vremenski uslovi budu neodgovarajući. Zbog nepredvidivih klimatskih promena, savetuje poljoprivrednicima da poseju što više različitih sorti soje kako bi obezbedili sigurne prinose.

"Kada bismo mogli da budemo u potpunosti sigurni u tačnost prognostičkih najava, mogli bismo da kažemo poljoprivrednicima da li da se opredele za ranije ili kasnije sorte soje. Međutim, s obzirom na to da su vremenske prilike nepredvidive, da bi se izbegle oscilacije u prinosima, treba se opredeliti za veći broj sorti soje različite grupe zrenja odnosno da u proizvodnji podjednako budu zastupljene i rane i kasne sorte soje," poručuje Đukić.

Površine pod pšenicom trenutno se nalaze u različitoj fazi bokorenja, navodi profesor dr Miroslav Malešević. Najveću zabrinutost, dodaje, stvaraju one koje su se razvile u većoj meri ocenjujući da će se vremenske prilike različito odraziti na dalji razvoj ove žitarice.

"Trenutno imamo oko 20 odsto parcela koje su prebujne za ovaj period godine. Sa druge strane imamo oko 100.000 hektara pšenice koja se razvila tek jedan, dva lista. One koje su jako bujne mogu pretrpeti veće štete ukoliko dođe do većih količina padavina jer će doći do ranog poleganja što kasnije može izazvati pojavu bolesti. Ne bi bilo dobro da do većih padavina dođe u toku aprila jer tada pšenica počinje da raste u stablo i to može da izazove prebujan rast i može da oslabi imunitet biljaka," ukazuje Malešević.

Uz to, napominje, trenutno nema dovoljno vlage u zemljištu i ističe da bi, ukoliko bi bilo padavina u februaru, to pomoglo stvaranju potrebnih zaliha vlage.

"U zemljištu ima raspoložive vlage između 40 i 100 litara što je jako malo. Ja priželjkujem da u toku februara padne tih 50-60 litara kiše, odnosno snega bi bilo najbolje, pa da se te rezerve vlage popune. Kada se kasnije temperature počnu povećavati u martu i u aprilu isparavanjem i potrošnjom biljaka biće većih gubitaka tako da moraju postojati rezerve vlage," napominje Malešević.

Dakle, iako se različite kulture drugačije ponašaju u različitim vremenskim uslovima, i bez obzira na to što nekim odgovara više sunca, drugim više padavina, jedno je sigurno, poljoprivreda se ne može više oslanjati na dugoročne procene vremenskih prilika, već, kako su se naši sagovornici saglasili, očuvanje useva i opstanak proizvodnje leži, između ostalog, u prevenciji i primeni pravovremenih i pravih agrotehničkih mera.