Kukuruz je u Vojvodini najzastupljenija žitarica, pa su najveći gubici na ovoj biljnoj vrsti. U srednjem Banatu prinosi su u većini slučajeva od 1,5 do 2,5 tone po katastarskom jutru.
Kukuruz se u regionu Srednjeg Banata gaji prosečno na oko 82.000 hektara, odnosno na oko 36% oraničnih površina. Prosečan prinos u periodu od 1976.-2016. godine bio je 5,2 tone po hektaru, a varirao je u širokom rasponu od 1,97 do 8,9 tona po hektaru (RSZ) i bio je u korelaciji, pre svega, sa količinom i rasporedom padavina.
Kukuruz je otporan prema suši iekonomično troši vodu. Međutim, pošto stvara veliku vegetativnu masu, daje visoke prinose, ima dug vegetacioni period, kukuruz troši velike ukupne količine vode.
"U nedostatku vode, kukuruz uspešno prebrodi sušu, ali daje niže prinose, jer biljke troše teže pristupačne kategorije vode iz zemljišta. Treba imati u vidu da je kukuruz u stanju, zahvaljujući obliku i položaju lišća, da bolje od drugih kultura koristi i male količine padavina. Voda se sliva po lišću i stablu, kvasi zemljište neposredno uz stablo i biva iskorišćena od korenovih žilica iz površinskih slojeva", objašnjava Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin.
Prinosi u Srednjobanatskom okrugu su najčešće od 1.500 do 2.500 kilgrama po katastarskom jutru
Dodaje da potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste. Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje - što je od 28% do 30%.
Napominje da je, s obzirom na postojanje vrlo izraženog i dosta dugog "kritičnog perioda", potrebna naročita pažnja prema problemima nakupljanja i pažljivog utroška zemljišne vlage. U nakupljanju i produktivnom utrošku zemljišne vlage odlučujući značaj ima pravilna obrada zemljišta i očuvanje zemljišne vlage, što znači da zemljište treba obrađivati samo u zrelom stanju od početka žetve preduseva do setve kukuruza, i dalje u toku vegetacije održavati zemljište dobro obrađeno i u čistom stanju od korova.
Prinosi u Srednjobanatskom okrugu su najčešće od 1500 do 2500 kilgrama po katastarskom jutru. U delovima regiona na velikom broju parcela nema roda. Na području opštine Nova Crnja postignut je nešto veći rod i iznosi od 2.000 do 4.000 kilograma po katastarskom jutru.
Ukoliko suša zahvata fazu cvetanja, što je bio slučaj ove godine, kukuruz jako smanjuje prinos. Smanjivanje prinosa u sušnim godinama ostvaruje se uglavnom kao rezultat skraćivanja razmera klipova i sterilnosti biljaka. Stoga se u sušnim godinama povećava broj sterilnih biljaka.
"U sušnim godinama zapaža se na klipovima takozvana krezubost, odnosno neispunjenost klipova zrnom, pogoršava se kvalitet prinosa, smanjuje se veličina klipova i masa 1.000 zrna. Postoji zavisnost između stepena opadanja prinosa i dužine vegetacionog perioda sorte. U uslovima suše, sorte dužeg perioda vegetacije znatnije smanjuju prinos. To se objašnjava time što je suša jače izražena u periodu njihovog cvetanja, kada je i nedostatak vlage veći. Sorte kraće vegetacije, kod kojih cvetanje i oplodnja protiče pri obezbeđenošću zemljišta vlagom u sušnim godinama daju veće prinose", kaže Rajačić.
Prinos nije uslovljen samo klimatskim faktorima, dodaje ona, već i primenjenom agrotehnikom, tipom zemljišta, rokom setve, negom useva, izborom hibrida. Ovo su samo neke od mera kojima proizvođači mogu da amortizuju uticaj klimatskih faktora, ali ekstremno visoke temperature praćene nedostatkom padavina i toplim suvim vetrom veoma su loše uticale na oplodnju na većim površinama, što se odrazilo i na prinos kukuruza ove proizvodne godine.
Prognozno izveštajna služba Regionalnog centra Zrenjanin je vizuelnim pregledom kukuruza na više lokacija u Srednjem Banatu u proizvodnim uslovima i na oglednim parcelama registrovala kombinovana oštećenja na klipu, kada je reč o proizvodnim parcelama do 12%. To podrazumeva štete od insekata i gljiva gde su prisutne Fusarium, Aspegillus, Penicilium vrste. Štete samo od insekata su 13 procenata.
Najveće štete su u kasnim rokovima setve
"U ogledima hibrida kukuruza postavljenim od strane Poljoprivredne stručne službe kombinovana oštećenja na klipu su do 20 posto, kao i oštećenja od insekata koja su takođe do 20 procenata, zavisno od pripadnosti hibrida različitim grupama zrenja. Pregledom ogleda kukuruza postavljenih u cilju istraživanja Prognozno izveštajne službe, parcela sa različitim rokovima setve i pripadnosti hibrida različitim FAO grupama, najveće štete su u kasnim rokovima setve prouzrokovane od insekata i gljiva, do 21%, i to najviše na grupi zrenja FAO 600" objasnila je Snežana Parađenović iz PIS Zrenjanin.
Foto: Jasna Bajšanski
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Cene azotnih i fosfornih đubriva padaju na svetskom tržištu
Kiša dobro došla pšenici, stručnjaci poručuju: Pratite useve i zaštitite ih na vreme
Rusija zauzima evropsko tržište pšenice - konkurencija bez presedana
Koliko gusto sejati kukuruz i od čega to zavisi?
