Ukrajina i dalje među pet najvećih svetskih proizvođača raži

Uprkos značajnom smanjenju zasejanih površina, Ukrajina je i dalje među pet najvećih svetskih proizvođača raži. Dok je 1990-ih površina pod ovom žitaricom bila u proseku milion hektara, u poslednje vreme značajno se smanjila. Najveća površina zasejana je 1995. godine - oko 1.155.000 hektara. Ipak, do 2019. godine površina pod raži smanjena je na 117.000 ha, prenosi UkrAgroConsult. Ukrajinski poljoprivrednici fokusirali su se na proizvodnju osnovnih žitarica, koje su bile tražene i u Ukrajini i u inostranstvu. To je bio glavni razlog smanjenja površina raži.

Ukrajinska raž - otvaranje novih tržišta u cilju obnove proizvodnje

Međutim, u protekloj sezoni, 2018/19., tržište raži takođe je pokazalo značajan porast izvoza. Tokom tog perioda, Ukrajina je izvezla više od 88.000 tona ove žitarice, što je za 130% više nego što je izvozila sezonu pre i predstavlja najbolji izvozni rezultat u poslednjih 15 godina. Evropska unija glavno je tržište za ukrajinsku raž. U sezoni 2018/19, države EU preuzele su više od 61% ukupnog izvoza ukrajinske raži. Pored toga, Filipini su kupili 15.250 tona od Ukrajine, Bangladeš - 9.370 tona, Izrael - 6.590 tona. Procenjuje se da će se proizvodnja raži u Ukrajini smanjiti, što će podržati i trend cena.

Prinos kukuruza u Ukrajini za 10,3% veći nego u 2018. godini

Prema poslednjim podacima od 16. septembra, setva ozmih žitarica usporena je za šest odsto u odnosu na prošlu godinu. Setva uljane repice je za 9,8% ispred prošlogodišnje. Žetva kukuruza ubrzana je za 38,1% u odnosu na prošlu godinu, sa prinosima za 10,3% većim nego u 2018. Žetva heljde zaostaje za 49,7% u odnosu na prošlu godinu, uz 5,2% veći prinos nego u 2018. Žetva prosa je 52,8% veća u odnosu na prošlu godinu, sa 30,9% većim prinosom u odnosu na 2018. godinu. Žetva suncokreta je ubrzana - za 25,3 odsto ispred je one u 2018. godini, a njegov prinos i ukupni usev, bili su viši za 3,2%, odnosno 29,2%, u poređenju sa istim u prethodnoj godini. Žetva soje je 54,0% ispred prošlogodišnje, sa 6,0% nižim prinosom u odnosu na 2018. godinu, navodi Black Sea Grain. 

Vreme u Rusiji nije odgovaralo žitaricama 

Vremenski uslovi u Rusiji odgovarali su uglavnom žetvi žitarica. Prilično toplo i suvo vreme za ovo doba godine, pogodno za žetvu, dominiralo je u saveznim okruzima Severozapadnog, Centralnog i Volgovskog regiona od 1. do 10. septembra. Nestabilno vreme bilo je u južnom i severno - kavkaskom saveznom okrugu. U zapadnom delu sibirske savezne oblasti, najtopliji dani bili su od 6. do 10. septembra.

Kada je reč o obezbeđenosti vlagom - severozapadni, centralni i volgovski federalni okruzi, dobili su malo padavina, svega od dva do sedam milimetara. U tim regionima, žetva je završena. U južnom i severno - kavkaskom federalnom okrugu nisu nikako registrovane padavine. Suvi vetrovi tamo su bili aktuelni pet do sedam dana. Vremenski uslovi bili su nepovoljni za rast i razvoj useva, kao i za setvu i nicanje ozimih žitarica. U sibirskom saveznom okrugu, padavine su održavale vlažnost zemljišta na dovoljnom nivou za ozime useve, ali bila je potrebna i dodatna primena agrotehnike.

Usevi su ugavnom u dobrom stanju, izveštava UkrAgroConsult. 

Kazahstan ubrzao izvoz suncokretovog ulja

Izvoz suncokretovog ulja iz Kazahstana u julu 2018/19. godine bio je rekordan i iznosio je 7.600 tona, izveštava UkrAgroConsult. Ovosezonski izvoz (septembar - jul 2018/19) dostigao je značajnih 74.100 tona (u odnosu na prošlu godinu, rast je 0,7%). Kina je najveći uvoznik (36% ukupnog izvoza) uprkos padu kupovine od 15,7%. Lista uvoznika uključuje 11 zemalja. U sezoni 2018/19. godine, Kazahstan je prvi put izvezao suncokretovo ulje u Holandiju, a SAD i Belgija nastavile su sa kupovinom iz te zemlje. Rast izvoza registrovan je u Uzbekistanu (+ 38%). Usporavanje izvoza bilo je u sledećim zemljama: Avganistan (-41%) i Tadžikistan (-5%).

Kina - obećavajuće tržište suncokretovog ulja?

Veličina kineskog tržišta biljnih ulja iznosi oko 40 miliona tona, uključujući 36 miliona tona koja se koriste u prehrambene svrhe. Poslednjih godina ostvaren je rast za jedan do dva odsto, na godišnjem nivou. Struktura potrošnje biljnih ulja je sledeća: sojino ulje - 42%, uljana repica - 24%, palmino ulje - 13%, suncokretovo ulje - manje od 3%. U sezoni 2018/19., uvoz celog zrna soje, kao i mlevene soje smanjeni su pod uticajem afričke svinjske kuge. Svinjska kuga podstakla je uvoz biljnih ulja, kao što su palmino (za milion tona) i suncokretovo ulje (za 0,2 miliona tona). Najbolji dobavljači suncokretovog ulja za Kinu su Ukrajina i Rusija. U prvih sedam meseci ove godine ove države isporučile su 488.500 tona, odnosno 126.600, prenosi UkrAgroConsult.

U sezoni 2018/19., Kina uvozi ukupno 940.000 tona suncokretovog ulja. Što se tiče izgleda za 2019/20. godinu, septembarski izveštaj USDA predviđa da će uvoz suncokretovog ulja u Kinu biti veći za 10% u odnosu na period 2018/19. i dostići će 1,1 milion tona, što je ostvaren rast za 0,1 milion tona. Pri tom ove količine predstavljaju zalihe iz Ukrajine i Rusije.

Alžir uvozi 38% ruskog sojinog ulja

U periodu od septembra do juna, 2018/19. godine, izvoz sojinog ulja iznosio je 458.100 tona i bio je rekordan, u odnosu na 427.300 izvezenih tona godinu dana ranije, prenosi UkrAgroConsult. Alžir je ostao najveći uvoznik (38%). Uvoz je smanjen za 7 odsto, odnosno, na 172.700 tona. Iran je zauzeo četvrto mesto među ključnim uvoznicima sa udelom od 10 odsto, u navedenom periodu. Ova država uvezla je 44.600 tona sojinog ulja. U sezoni 2018/19. otvorena su i tržišta Indije i Vijetnama. Izvoz je takođe rastao i u sledećim smerovima: Kuba - 18%, Danska rekordnih 109% i Tunis - 18%. Mada je izvoz smanjen u Kinu, za 23 odsto.