Subvencionisanim kreditima do jeftinije setve!

Setva ozimih strnina u srednjem Banatu počela je sa prvim danima oktobra, ali kiša je omela ratare u ovom važnom poslu, te ni setva ozimog ječma nije završena. Svi su izgledi da će neki proizvođači odustati od ječma i da će se preusmeriti na proizvodnju pšenice. Površine pod hlebnim žitom neće premašiti 50.000 hektara, što je i uobičajeno za ovaj region.

Iz agrarnog budžeta subvencionišu setvu

Ovogodišnji agrarni budžet Grada Zrenjanina je četiri miliona evra. Gradski čelnici su, kako kažu, na osnovu saradnje i razgovora sa poljoprivrednicima zaključili da bi pojeftinjenje jesenje setve pomoću subvencionisanih kamata bankarskih kredita moglo da pomogne lokalnim ratarima. Prošle godine ovu mogućnost iskoristilo je 190 primarnih proizvođača.

"Ove godine za ove namene opredelili smo 7,5 miliona dinara i zajedno sa poslovnim bankama smanjili smo i samu kamatnu stopu. Naš poljoprivredni proizvođač može da podigne kratkoročni kredit u visini do 500.000 dinara, da ga otplaćuje na 12 mesečnih rata uz kamatnu stopu ne veću od šest odsto na godišnjem nivou. Lokalna samouprava finansira, odnosno subvencioniše preostalih 10 odsto kamate", objašnjava Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

"Pravo na korišćenje ovih kredita imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, sredstva su namenjena za nabavku repromaterijala za jesenju setvu (seme ječma, seme pšenice, veštačko đubrivo, sredstva za zaštitu). Korisnici povoljnost mogu ostvariti apliciranjem kod Banke Intesa, do utroška sredstava. Verujem da će na ovaj način setva ozimih strnina biti olakšana za najmanje 400 primarnih proizvođača", dodao je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina.

Repromaterijal za gotovinu upola jeftiniji

Dragan Aćimac iz Stajićeva koristio je ovakav kredit prošle godine. Kako je bio zadovoljan uslovima, odlučio je da i ove godine na isti način isfinansira jesenju setvu. Ovaj domaćin obrađuje 60 hektara zemlje, a ove jeseni pod hlebnim žitom biće 20 hektara njegovih njiva. Zemljište je pripremio i dok čeka povoljne vremenske prilike da obavi setvu, novac iz banke će moći da preuzme i uloži ga u kupovinu repromaterijala.

"Ovo je jedini kredit kod kojeg na osnovu podnetog zahteva dobijamo pare na ruke. Ovo je za nas poljoprivrednike veoma interesantno jer većina banaka ne daje novac već se radi preko predračuna, što podrazumeva da moramo da kupimo određenu robu. Sa gotovinom repromaterijal se može nabaviti do 50 odsto nižoj ceni", kaže Aćimac.

Njegov mlađi kolega, Nenad Babić, takođe iz Stajićeva, kaže da je još jedna pogodnost ovih kratkoročnih kredita jednostavnost procedure, a novac se na ruke dobija najkasnije 15 dana od datuma podnošenja zahteva. "Sada neću morati da prodajem ovogodišnji rod kukuruza. Mogu da čekam bolju cenu, a setvu ću isfinansirati novcem od kredita. Važno mi je i to što repromaterijal mogu da kupim gde ja hoću. Povećao sam i površine pod ovim usevom na 15,5 hektara što je oko 30 odsto više nego lane. Gajenje ovog useva se isplati ako se ne proda odmah nakon žetve. Najbolje je čekati januar, februar, pa čak i mart naredne godine", kaže Babić.

Seme sa tavana - jeftinija setva, ali i veliki rizik

I dok se Aćimac opredelio da seje domaće sorte, Babić uglavnom kupuje strane i ako su one skuplje. Nenad je na pola predviđenih parcela posejao vlastito seme, kako se to kaže "sa tavana", a ostatak semena će kupiti sredstvima od kredita. Sopstveno seme je selektirao i zaprašio. Kaže da je proverio klijavost i da je ona 98 odsto. To će mu pojeftiniti proizvodnju.

Stručnjaci se ipak zalažu da deklarisano seme nađe put do njiva. U PSS Zrenjanin kažu da su oni svesni da poljoprivredni proizvođači koriste sopstveno seme merkantilne pšenice, kao i da nisu u potpunosti svesni da rizikuju čitavu proizvodnju. Bez kontrolisanja takvog semena ne mogu se znati parametri kvaliteta, a najvažnije je da je seme zdravo, odgovarujeće klijavosti i energije.

Priprema njiva za jesenju setvu pre kiša - velika prednost

Ove jeseni radovi na setvi pšenice zavise od prestanka padavina koje su svakako dobro došle žednoj zemlji, ali istovremeno i produžavaju vreme setve. Tokom septembra u Srednjobanatskom okrugu palo je tri puta više kiše u odnosu na višegodišnji prosek, dok se količina padavina zabeležena do polovine ovog meseca poklapa sa višegodišnjim prosekom za ceo oktobar.

"U ovom trenutku u prednosti su proizvođači koji su pripremili svoje njive, razbacali đubrivo i odradili predsetvenu pripremu u odnosu na svoje kolege koje tek čeka obrada zemljišta. Posebnu pažnju sada treba pokloniti sprovođenju agrotehničkih mera i rokovima setve. Azot, fosfor i kalijum se obavezno unose u osnovnoj obradi. Deo azota obavezno treba uneti u jesen i to u količini od 40 do 60 kilograma po hektaru. Misli se na čisti azot. Ovo je posebno važno ako je na njivi veća količina žetvenih ostataka. Ostatak azota se unosi prihranjivanjem, a agrohemijska analiza zemljišta je najpouzdaniji način za doziranje fosfora i kalijuma“, objašnjava Zorica Rajačić, savetodavka Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Korekcija setve? Oranje ili tanjiranje?

Stručnjaci kažu da je važno odrediti optimalnu gustinu setve za svaku sortu po jedinici površine. Najvažnije je da je seme zdravo, da ima odgovarajuću klijavost i energiju. Korekciji, odnosno povećanju količine semena potrebno je pristupiti samo kod nekvalitetne pripreme zemljišta, pri čemu seme ostaje na površini. Korekcija se radi i kod veće zakorovljenosti parcele ili ako je smanjena količinina azotnih đubriva. Pregusti usevi nisu poželjni jer se slabije ukorenjuju, manje su otporni na poleganje i veća je konkurencija među biljkama za svetlost, vodu i hranu. U regionu srednjeg Banata najčešći predusevi pšenici su suncokret i kukuruz. Oni za sobom ostavljaju veću količinu žetvenih ostataka koje treba dobro usitniti i zaorati.

"Već drugu godinu javljaju se problemi u dvopolju, smeni kukuruza i pšenice, posebno kada kukuruz dugo ostaje na njivi te setva ozimih strnina kasni. Kada je reč o dubini obrade zemlje, treba napomenuti da ona zavisi od količine žetvenih ostataka i stanja zakorovljenosti zemljišta. Kada jesen karakteriše veća količina padavina, kao što je sada slučaj, prednost treba dati oranju u odnosu na tanjiranje. Proizvođačima savetujemo da nikako mehanizacijom ne ulaze u prevlažene parcele jer gaženjem zemljišta narušavaju njegovu strukturu. Posledice su znatno veće štete nego koristi“, dodaje Rajačić.

Sudeći po trenutnim vremenskim prilikama neizvesno je kolike površine će biti zasejane u optimalnom setvenom roku. U svakom slučaju, najvažnije je njive kvalitetno pripremiti za setvu jer je to osnovni preduslov svim ostalim agrotehničkim operacijama koje slede.