Stručnjaci savetuju: Pšenicu zaštititi iako nema znakova bolesti

Siva pegavost lista prisutna je ovog proleća u usevima pšenice, a u manjem procentu na njivama je zabeležena i pojava pepelnice i lisne rđe. Zbog toga je veoma važno da ratari koji žele dobre prinoce ove godine, u narednom periodu sagledaju stanje useva i primene neophodnu zaštitu. Drugi važan posao je da se uklone korovi koji takođe mogu doprineti da usevi slabije napreduju.

Pšenica i ječam sada najizloženiji napadu pegavosti, kako ih zaštititi?

"U ovom periodu je najbitije da ratari obiđu svoja polja i sagledaju da li se i u kojoj meri pojavila neka bolest u usevima. Ukoliko primete da postoje neki simptomi kao što je siva pegavost pšenice, ne bi trebalo da imaju dilemu da li da primene metode zaštite. Zna se da siva pegavost može umanjiti prinose i do 40 odsto. Ne može se nijednim fungicidom u potpunosti suzbiti, ali se dobrim delom bolest može stopirati i šteta smanjiti na najmanju moguću meru", kaže Slađana Gavrilović, stručni saradnik Poloprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Zaštita - iako nema simptoma

Vremenske prilike su takve da postoji velika mogućnost za razvoj bolesti, pa bi prema preporuci struke, trebalo obaviti zaštitu useva iako nema simptoma i bolest se nije pojavila. 

"U narednim danima svakako preporučujemo ratarima da obave tretman zaštite useva, jer vreme pogoduje razvoju bolesti i štetočina. Biljke će uskoro ući u fazu nalivanja zrna, pa se ne sme dozvoliti da bolest zahvati biljku kao nosioca prinosa i to pre svega list zastavičar i dva lista ispod. Ukoliko dođe do pojave bolesti na listu dolazi do odumiranja pojedinih delova, pa čak i celog lista i u tom slučaju je onemogućeno normalno obavljanje fotosinteze. Biljka ne može da se prehranjuje i to dovodi do smanjenja prinosa."

Za pšenicu nedostatak vlage nije problem

Ozime kulture nisu zasejane ove godine na vreme jer je u zemljištu nedostajalo vlage, pa je tokom jeseni vegetacije bila neravnomerna, ali je ipak zimski i prolećni period prebrodila u dobrom stanju. Relativno rano su se zbog vremenskih uslova pojavile bolesti i štetočine.

Setva kukuruza u Obrenovcu: Nedostatak vlage, ali ipak sve u optimalnom roku

Dobra strana je što je pšenica otporna kao biljna vrsta, dobro je podnela i niske temperature, kojih na sreću nije bilo u najosetljivijem periodu, u vreme klijanja. Iako ni april mesec nije bio naročito bogat kišnim padavinama, za pšenicu to i ne predstavlja problem, jer ima korenov sistem koji se spušta od 30 do 60 centimetara u dubinu gde postoje dovoljne količine vlage. 

Ratarima ne ide na ruku ni kada je neravnomerna raspoređenost padavina, jer se dešava da kiša pada u periodu kada biljci i nije potrebna, a taj trend prisutan je u poslednjih desetak godina. Zbog toga je na većim dubinama smanjen procenat vlage što može biti problem za biljke koje imaju veliki korenov sistem. Stručnjaci smatraju da se selekcijom može doći do ratarskih kultura koje bi bile tolerantnije na manjak vlage, ali bez vode ne može rasti nijedna biljka.

Ratarske kulture uglavnom za stočnu ishranu

Za razliku od kukuruza koji je dominantna biljna kultura, u kolubarskom kraju pšenicom se prosečno zaseje od 8.000 do 9.000 hektara. Prošlogodišnji rod je bio četiri do pet tona po hektaru što je u granicama prosečnih prinosa u Srbiji.

Umesto u setvu - novac ulažu u hranu za junad?

S obzirom da je područje Valjeva više orijentisano na stočarsku proizvodnju, ratarske kulture se zbog toga uglavnom koriste za ishranu stoke, a znatno manje viškova se prodaje na tržištu. Poljoprivrednici se na prodaju odlučuju samo ukoliko je prinos bio dobar i ukoliko postoje određene količine koji se neće iskoristiti u ishrani stoke.