Što je azotofiksacija i kako može smanjiti potrebu za đubrivom?

Azot je element neophodan biljkama, jer bez njega nema rasta i razvoja. Odgovoran je za proces fotosinteze i hlorofil. Vazduh sadrži 78 odsto tog elementa, ali je on kao takav nepristupačan biljkama. Kako bi ga mogle iskoristiti, mora biti u oblicima koji se mogu usvajati korenom (nitrati, nitriti, amonijak), zbog toga je od izuzetne važnosti azotofiksacija. Najveći deo ovog procesa odvija se pomoću biljaka i mikroorganizama u zemljištu. Osim toga, njihova primena će poboljšati strukturu zemljišta, što je posebno važno u ova krizna vremena kod visokih cena, ali i nedostatka đubriva. 

Biljke kao rešenje

Najčešći način obogaćivanja zemljišta ovim elementom je uzgajanje pokrovnih useva koji na korenu imaju kvržične bakterije. Mahunarke su našle široku primenu kao pokrovni, ali i kao glavni usev. Biljke iz ove porodice obogaćuju zemljište azotom i samim tim smanjuju količine đubriva koje trebamo uneti.

Kada se koriste kao zelenišno đubrivo povećavaju organsku masu i plodnost zemljišta. Vrste s jačim korenom sprečavaju eroziju, ali mogu pomoći i kod suzbijanja korova. Značajno poboljšavaju vodno-vazdušni režim. Značajne su za bioraznolikost, jer privlače oprašivače kada cvetaju. Mogu da se koriste za malčiranje, zelenišno đubrivo, kao hrana za stoku, ali i kao hrana i sklonište za druge životinje.

U ovu svrhu koriste se: razne deteline, grahorica, lucerka, bob, grašak, pasulj, soja, lupina, slanutak, kikiriki.

Svaka od ovih vrsta ima određene prednosti i namenu. Deteline se često koriste tokom proleća i jeseni, pogoduju im blage zime. One mogu fiksirati od 45 do 68 kilograma azota u toku godine, a najveća količina je vezana za mesec april. Najboljom se pokazala inkarnatska detelina koja veže najveće količine, ali razvija i veliku korenovu masu koja poboljšava karakteristike zemljišta. Grahorice bolje podnose niže temperature i često se upotrebljavaju za hladna područja ili tokom zimskih meseci. 

Šta utiče na proces?

Količina azota koju mahunarke unesu u zemljište varira i zavisi od brojnih faktora. Na sam proces utiče puno toga. Izbor vrste i njena namena zavise od našeg cilja. Prosečna količina kojeg fiksiraju se kreće oko 110 kilograma po hektaru.

Kvalitet zemljišta i vremenske prilike su od velikog značaja, jer direktno deluju na biljke i bakterije. Kako bi se pospešilo formiranje kvržica na korenu, na seme mahunarki se nanose mikrobiološki preparati koji sadrže smesu selekcionisanih bakterija za odgovarajuću biljnu vrstu.

Odabrana vrsta mahunarki, njihova namena, prisustvo korova, kao i ostatak azota iz prethodne vegetacije ili useva deluju na rast i razvoj biljaka i bakterija.

Koji pokrovni usev posejati zavisi od uzgajane glavne kulture - šta se sa čime slaže?

Dužina vegetacije takođe deluje na količinu azota. Što se više usev zadržava na parceli to se nagomilavaju veće količine. Višegodišnje biljke imaju veći efekt. Stoga ne treba preterivati s njihovom upotrebom, jer mogu doprineti pojavi viška tog elementa.