Šta je važno u pravljenju kvalitetne silaže?

Od ukupnih zasejanih 15.000 hektara pod kukuruzom silaža se u lozničkom kraju spravlja sa 1.500 do 2.000 ha. Razlog tome je smanjenje stočnog fonda što je posebno primetno na manjim gazdinstvima, a jedan od glavnih pokazatelja smanjivanja površina koje se siliraju je i smanjivanje učešća kukuruza u postrnoj setvi.

Nabitnije vreme siliranja

Da bi se dobila kvalitetna silaža, savetodavac za ratarstvo Milenko Đurić iz lozničke Poljoprivredne stručne službe kaže da je najbitnije odrediti pravo vreme siliranja, jer prerano ili pak prekasno silirana masa neće imati potrebne nutritivne vrednosti da bi zadovoljila potrebe životinja.

Najbolje vreme da se ta operacija obavi je kada je sadržaj suve materije od 28 do 35 odsto, a da bi se na parceli vizuelnim pregledom približno odredile ove vrednosti moraju da se znaju neki pokazatelji koji nam ukazuju na to, odnosno sam izgled biljke i useva. 

"Ako je usev gajen u lošim uslovima, kasnije posejan i sa manjom količinom đubriva po pravilu sadržaj suve materije je oko 40 procenata. U normalnim uslovima gajenja taj procenat je obično oko 50 odsto, dok kod kukuruza koji je gajen sa dosta đubriva, sa visokim stablom i bujnom lisnom masom taj procenat je 60  odsto", rekao je Đurić.

Siliranje kukuruza - koji je najbolji momenat za početak

Još jedan pokazatelj koji nam govori kada je prvo vreme za siliranje je i presek lista, ukoliko je vodenast sadržaj suve materije je 18 odsto, ako je samo malo vlažan procenat je oko 21, a ako je presek skoro suv, a listovi dobijaju braonksatu boju sadržaj suve materije je 24 odsto.

Mlečna linija zrna pokazatelj je stanja kukuruza 

Jedan od najbitnijih pokazatelja zrelosti kukuruza je mlečna linija na prelomljenom klipu, koja se formira na prelasku iz voštanog u mlečno zrenje zrna i ako se ona nalazi na polovini do dve trećine zrna sadržaj suve materije u zrnu je oko 45 do 55 odsto i to je optimalan sadržaj suve materije za početak siliranja.

Sve je ovo lako primenljivo i u praksi, a čega se pridržava i Dejan Mitrović iz Lozničkog Polja, koji se bavi uzgojem goveda, a silaža je osnov njihove ishrane bez koje nema adekvatnih rezultata.

"Ko se bavi tovom ili mlečnim govedarstvom, bez silaže ne može ništa da uradi. Ja obrađujem oko 50 hektara, nije sve kukuruz, ali najveći deo jeste i spravljanje silaže privodimo kraju ovih dana. Najveće površine siliram, a ostalo berem u zrnu. Kod silaže je najbitnije ne žuriti, uraditi to u pravo vreme jer od toga sve zavisi. Sam izgled kukuruza meni je uvek pokazatelj kada da krenemo, a nekako sam navikao i nisam do sad imao problema da na osnovu mlečne linije u klipu odredim kada je pravo vreme", objasnio je Mitrović.

Izbaciti sav vazduh iz silaže gaženjem

Iako je većina proizvođača iz lozničkog kraja zadovoljna prinosima kukuruza, Mitrović kaže da je bilo i boljih godina jer je ove dosta štete naneo grad i oluje koje su bile češće nego obično u predhodnom mesecu ali da i pored toga očekuje prinose malo iznad proseka, odnosno oko 10 tona po hektaru.

Prinos kukuruza i soje u Loznici iznad proseka

"Sa silažom smo završili u ovom prvom krugu, ostao je kukuruz iz postrne setve od kojeg takođe spremam silažu ali to ću tek u oktobru. Silaža je spakovana, pokrivena ostalo je još samo da prevri i da je koristimo kroz 40 dana", rekao je naš sagovornik i naglasio da je jedan od najbitnijih postupaka u spremanju silaže, njeno gaženje, sabijanje odnosno neophodnost da se što je više moguće izbaci sav vazduh iz nje, jer se tada smanjuje mogućnost kvarenja silaže.

"Što je manje vazduha u silaži, manje su šanse da se pokvari, a sabijenost silirane mase ne zavisi samo od mehanizacije koju koristimo već i od sadržaja suve materije biomase i stepena usitnjenosti biljnog materijala. Kad je gazimo i kasnije kada je dajemo stoci bitno je da ima prijatan miris. Po mirisu je veoma lako odrediti da li je ukisla ili je dobra za upotrebu."

Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje i da prilikom pripreme silaže koriste inokulante, posebno one koje sadrže u sebi bakterije stabilizatore koji povećavaju aerobnu stabilnost kukuruzne silaže i smanjuju njeno naknadno zagrevanje i kvarenje. Na taj način se dobija silaža koja ima veću hranljivu vrednost, znatno je kvalitetnija i sa njom se ostvaruje veći prirast i veća proizvodnja mleka.