Solidna godina za kukuruz, ali daleko od rekordne - smatraju ratari

Berba kukuruza tek je na početku, o prezicnim procenama još uvek je rano govoriti, ali sigurno je da ćemo imati prosečnu godinu, daleko smo od rekordne, smatra dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Ubiranje kukuruza počelo je na parcelama na kojima su posejani najraniji hibridi i u reonima u kojima je bilo sušnih perioda, odnosno u većem delu Banata i delovima Bačke i Srema, ukazuje naš sagovornik.

Za banatske ratare loši prinosi kukuruza, za ministra jedna od najboljih godina?

"Prava berba će početi od sredine septembra i tada će se žnjeti srednje rana i srednje kasna grupa hibrida. S obzirom na to da je berba tek počela, nemamo povratne informacije o visini prinosa. Međutim, ako nam je parametar 2016. godina kao rekordna, ova sigurno neće biti takva. Očekujemo prinos iznad višegodišnjeg proseka, koji se kreće od 4,5 do pet tona po hektaru. Sve što bude bilo iznad šest tona po hektaru, možemo da budemo zadovoljni", smatra Bekavac.

Kukuruz nije dovoljno ukorenjen

Topao talas i vrući vetrovi u poslednje dve nedelje brzo su promenili stanje na terenu, te pojedini usevi koji su do pre desetak dana bili zeleni, danas izgledaju potpuno suvo.

"Temperature iznad 35 stepeni su učinile svoje. Sve što je iznad 35 stepeni prekida normalne fiziološke tokove i normalno je da će ostaviti posledice na visinu prinosa. Početkom jula smo imali jako lepu sliku, kukuruz je izgledao veoma dobro, međutim problem je što je koren ostao plitko razvijen. U takvim uslovima, kada je naišao ovaj topao vazduh, kukuruz se nije dovoljno duboko ukorenio i to će se osetiti", objašnjava Bekavac ukazujući da je za domaće potrebe potrebno oko 4,5 miliona tona što ćemo uspeti da ispunimo ukoliko prinos po hektaru bude bio oko pet tona.

Fen vetrovi umanjuju prinose kukuruza

Da će se uticaj toplog talasa odraziti na prinos potvrđuje i ratar Zoran Lambeta ispred poljoprivrednog gazdinstva "Zoran i Goran Lambeta" iz Gajdobre.

"Naš godišnji prosek je oko 12 tona po hektaru. Najbolje godinu su nam bile 2016. i 2018. kada smo ostvarili i više od 13 tona po hektaru. Sa ovogodišnjom berbom počećemo za nekoliko dana. Međutim, ekstremne vrućine krajem avgusta presekle su fazu nalivanja zrna i tu je kukuruz stao sa vegetacijom. Očekujemo solidnu, daleko smo od rekordne godine", navodi Lambeta.

Pojačati humus - dobra odluka

Zahvaljujući iskustvu u ratarstvu dugom tri decenije, ovaj proizvođač sa još devet članova porodice svake godine projektuje prinos po skidanju useva iz prethodne godine.

"Radimo analizu zemljišta i skladu sa rezultatima razbacujemo mineralna đubirva. Takođe, godinama zaoravamo žetvene ostatke da bismo pojačali humus u zemljištu i to se pokazalo kao dobra odluka jer se procenat humusa, zahvaljujući tome, pojačava iz godine u godinu", objašnjava Lambeta.

Na njivi od 100 hektara pod kukuruzom ove godine, kaže da nije imao problema sa štetočinama i bolestima, a klimatske promene, iako će uticati na rod, neće ostaviti trag u kvalitetu.

Potrebno ispravno skladištiti plod

Kada je u pitanju prisustvo bolesti i patogena, sezona 2020. će biti takođe prosečna, objašnjava Bekavac. Kaže, oštećenja od insekata i infekcija je bilo, ali ne u meri koja bi mogla da utiče na kvalitet. Ono što proizvođači treba da urade jeste da na ispravan način uskladište rod.

Kako pravilno uskladištiti i sačuvati kukuruz

"Treba samo da vodimo računa o sadržaju vlage u zrnu kada budemo skladištili i o tome da temperatura zrna ne bude visoka. Prostor mora biti dezinfikovan i čist. Ako žanjemo u zrnu, onda je eleviranje prilikom smeštaja u silose obavezno da bi se temperatura zrna snizila. Moramo voditi računa o sadržaju vlage u zrnu. Mi ne možemo stavljati zrno od 25 odsto vlage u silose i reći 'uradili smo posao'. Mora se sadržaj vlage svesti na 14 odsto da bi to moglo da se čuva u jednom dužem vremenskom periodu", objašnjava Bekavac uz napomenu da, ako se zrno koje je celog dana stajalo na suncu, zatvori u silose bez eleviranja, sigurno može doći do kondenza i širenja infekcije.

Birajte ranije FAO grupe hibrida

Sa berbom ne treba žuriti već sačekati da se kukuruz dobro prosuši na parceli i tek onda početi sa žetvom. Na domaćim parcelama, dodaje, sve je više srednje ranih i srednje kasnih grupa hibrida koje sada nose primat i to grupe FAO od 350 do 550.

"To su hibridi koji se po pravilu kombajniraju u zrnu. Dobro je što se proizvođači odlučuju za ovu vrstu hibrida zato što ti hibridi dolaze u generativnu fazu pre nastupanja vrelog perioda, on se uglavnom poklapa tu sa sredinom jula. Ovi hibridi završe generativnu fazu i počnu nalivanje zrna, to je u startu prednost u odnosu na kasne hibride zato što kasni hibridi počnu da cvetaju kada su najviše temperature vazduha i to može da bude faktor koji utiče na smanjenje prinosa."

Oglednim poljem do pravog izbora hibrida kukuruza

Benefite ranijih sorta hibrida prepoznao je i Zoran Lambeta koji koristi isključivo domaće i pretežno rane sorte hibrida.

"Prešli smo na krunjenje u zrnu uz odabir domaćih hibrida koji brže otpuštaju vlagu i koji su rodonosni. Za krunjenje u zrnu su najbolje upravo ranije sorte. Napravljene su za domaće uslove gajenja i lako se prilagođavaju klimatskim promenama, bila sušna ili kišna godina oni će se adaptirati", zaključuje Lambeta.