Sindikat "Sloga": Uvoz hleba pokazuje da postoji korupcija

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" u saopštenju postavljaju i pitanje Direkciji za robne reserve i Ministarstvu poljoprivrede o tome da li se, ukoliko u našoj zemlji ne postoje zalihe pšenice, ta žitarica izvozi, kome i po kojoj ceni.

Uvoz hleba u Srbiji udvostručen u poslednjih godinu dana

Smrznute polugotove vekne stižu iz: Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Nemačke 

Podsetimo da se, kako je Politika pisala, smrznute polugotove vekne i peciva u Srbiju najviše uvoze iz: Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Nemačke. U sindikatu "Sloga" smatraju da je to što se hleb i pekarski proizvodi u najvećoj meri uvoze iz zemalja regiona pokazatelj da postoji korupcija i veza države sa onima koji se bave uvozom i izvozom tih proizvoda.

"Ti prozvodi su svuda u svetu strateški proizvodi od nacionalnog značaja. Pisanje dnevnika "Politika", da su vekne hleba najviše stizale iz susednih zemalja, sugeriše da je vlast u korupcionaškoj saradnji sa "uvozničkim i izvozničkim lobijem" koji je Srbiju pretvorio isključivo u potrošačko tržište, uništio srpsku pekarsku industriju, male pekare, a samim tim i radna mesta u toj grani privrede," navodi se u saopštenju.

U "Slogi" podsećaju i da poljoprivrednici u našoj zemlji uzgajaju pšenicu na površini većoj od 500.000 hektara što je, dodaju, dovoljno količina za domaće potrebe, ali i da od tih prinosa može biti pšenice i za izvoz, prenosi Danas.

Hrvati uvezli hleba i kolača za 137,6 miliona dolara

Unija pekara: Jedan od problema - nepostojanje zanatske komore 

Kako prenosi ovaj list, u Uniji pekara smatraju da problem u pekarstvu u našoj zemlji nije samo udvostručen uvoz hleba i pekarskih proizvoda, već i veći broj pekara od potreba domaćeg tržišta, kao i to što još uvek nema zakona o zanatstvu.

"Pekarstvo u Srbiji se suočava i sa 40 odsto više pekarskih radnji od optimalnog broja, ali i s nepostojanjem zakona o zanatstvu, odnosno zanatske komore. Povećanju uvoza smrznutog i polugotovog hleba i peciva u Srbiju doprinele su distribucija u trgovinskom lancima, pre svega ‘Lidlu’ koji ima svoju centralnu pekaru, kao i firme koje ovdašnje hotele i druge ugostiteljske objekte snabdevaju uglavnom smrznutim pecivom," ocenjuje predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.

On dodaje da u našoj zemlji postoji oko sedam hiljada pekara što premašuje realne potrebe, ali ističe da ne postoje podaci o tome koliko zaista ima proizvođača u ovoj oblasti.

"Tačan broj proizvođača se ne zna, jer nisu sve firme, odnosno preduzetnici registrovani na isti način. Ipak, i golim okom se može videti, naročito u Beogradu, da ima sve više pekara, procena je oko 40 odsto više od optimalnog u odnosu na broj stanovnika. Dnevno se u Srbiji proizvede 3,5 miliona vekni hleba, a godišnje se u našoj zemlji pojede u proseku nešto više od 100 kilograma hleba po stanovniku, što je tri puta više od proseka u Evrop,", ukazuje Pralica.

Pralica takođe ocenjuje da bi država trebalo da se posveti pekarstvu više i usvoji zakon o zanatstvu posebno napominjujući da je neophodno da postoji zanatska komora jer bi jedino tako, ukazuje, pekarstvo moglo da se poboljša u našoj zemlji i dovede na odgovarajući nivo.