Setva suncokreta: Zašto se površine smanjuju?

Usled ovogodišnjeg zahlađenja početkom proleća, temperatura zemljišta je bila suviše niska i takvi uslovi nisu pogodovali ni biljkama, a ni ratarima. Neočekivani sneg i hladno vreme je usporilo ili čak i zaustavilo početak setve većine prolećnih kultura.

Odgovarajući za podneblje

Međutim, mladi ratar iz Padine kod Pančeva Jan Vika je ove godine već posejao suncokret.

"U poslednjih nekoliko godina uvek gledamo da ukombinujemo rane i kasnije vrste hibrida, a ove smo uradili tako da nam se posle sve lepo vremenski posloži za žetvu", otkriva Vika.

Kako poručuju iz semenske kuće Mas Seeds, najtraženiji hibridi za prolećnu setvu 2023. godine su bili klasični. Jedan od najprodavanijih je svakako Mas 98.K - srednje kasni sa sadržajem ulja 44 - 49 %. Optimalna gustina biljaka po hektaru bi trebalo da bude 65.000. Što se tiče tolerancije na bolesti, otporna je na volovod i plamenjače RM9. Kako poručuju stručnjaci, ovo je jedan od najprinosnijih hibrida na područiju Vojvodine i jedan od najčešćih koji se gaje u Južnom Banatu.

"Pogoduje mu peskovito zemljište ali i nešto sušniji uslovi koji su za vetroviti kraj južnog Banata i karakteristični te stoga, ni ne čudi što se sav semenski materijal hibrida suncokreta Mas 98.K rasprodao u relativno kratkom vremenskom periodu. Izuzetno tražen", kaže Sonja Šešlija iz pomenute firme i dodaje da se i Mas 85.SU takođe odlično pokazao po pitanju prinosa ali i zainteresovanosti ratara za ovaj hibrid.

Hibrid Mas 85.SU po pitanju dužine vegetacije spada u grupu srednje - kasnih sa sadržajem ulja 50 -54%. Što se tiče tolerancije na herbicide, pripada EXPRESS tipu tehnologije. Optimalni uslovi po pitanju gustine biljaka po ha bi bili kao i za Mas 98.K -  65.000 biljaka po ha. Takođe je otporan na volovod i plamenjaču RM9. 

Prepolovljene površine

Međutim i pored izbora semena, ratari, čini se, nisu zainteresovani za setvu.

"Ove godine posejao sam na 29 ha, a uslužno ga još obrađujemo na nekih 36 ha i moram da vam priznam, površine pod ovom uljaricom su se značajno smanjile kod svih ratara u Padini usled nestabilnosti cene roda", zabrinuto je rekao južnobanatski ratar informišući čitaoce Agrokluba da su te površine skoro pa prepolovljene, bar u njegovom slučaju.

Zamenio ih je sa uljanom repicom, tako da je sada "na 50:50".

"Što se mene tiče, izbacio bih suncokret iz svoje setvene strukture kompletno, ali ne mogu", kaže i kao razlog navodi da kukuruz sve slabije rađa, a da su godine sve sušnije, te da "od nečeg treba i živeti". Dok sa svojim ocem "ne smisle" čime će zameniti suncokret, sejaće ga i dalje.

Isplaćene subvencije

Prema njegovim informacijama, a u razgovoru sa ostalim kolegama saznao je da su svima iz Padine isplaćene subvencije za suncokret.

"Bilo je nekoliko pojedinačnih slučajeva gde je zbog nepotpune dokumentacije isplata bila odužena ali se na kraju sve sredilo i svi su dobili novac od ministarstva i razlika u otkupnoj ceni suncokreta od prošle godine je bila podmirena", kaže naš sagovornik.