Setva pšenice se privodi kraju - rod tavanskog semena može da iznenadi?

Kako se vremenska prognoza poboljšala, ratari u našoj zemlji su mahom na njivama. Toplije vreme pogoduje svima, kako bi setvu ozimnih kultura završili na vreme. Iskusni ratar Jan Pavela koji se preko 20 godina bavi poljoprivredom sada obaveze na njivi deli sa svojim sinom Damjanom kome i planira da prepusti gazdinstvo kada za to dođe vreme.

Bez velike promene

Uz pomoć sopstvene mehanizacije, njih dvojica zajedno vode računa o svojoj, ali i tuđoj zemlji, koju uzimaju u zakup. Od kultura seju suncokret, kukuruz i pšenicu. Ove godine, pšenicu će sejati na 20 hektara. 

"Pšenicu sam sejao na 10 hektara svoje i na 10 hektara zemlje koje uzimam u zakup. Nisam puno toga menjao jer sam i prošle godine takođe posejao 20 hektara u istom odnosu", kaže naš sagovornik dodajući da je, uprkos svim poskupljenjima, đubrio njivu sa MAP-om 12:52.

Veće površine pod pšenicom, do sada 70 odsto posejano?

"Na osnovu svog iskustva i dugogodišnjeg rada, mogu da kažem da ne mora da znači da će vam deklarisano seme uvek doneti i najbolji rod. Naravno, trudim se da ga koristim iz očiglednih razloga, ali moram da priznam da sam se iznenadio kvalitetom roda tavanskog semena", rekao je Pavela i otkrio da poslednjih godina praktikuje da deklarisano seme uzima svake druge godine.

Da li je "tavansko" seme prava zamena za deklarisano?

Deklarisano seme je izuzetno skupo, a pored sve ove skupoće, kako Pavela kaže, čovek mora da se snalazi kako zna i ume, ne bi li bar nešto naplatio svoj celogodišnji trud. Zato je počeo sa ovakvom praksom i prijatno je iznenađen rezultatima kada dođe vreme za žetvu. Objasnio je da kada seje deklarisano seme na određenim površinama, od te sorte onda uzima seme kao prvu generaciju koju čuva za sledeću godinu, i tako u krug. Njemu se to pokazalo kao dobra praksa koju upražnjava u poslednjih pet ili šest godina.

"Možda je tavansko seme otpornije na potencijalne biljne bolesti, ali ovu specičnost sam primetio samo kod pšenice. Misleći da je ista situacija za sva tavanska semena, posejao sam tako kukuruz pre par godina i nisam se baš proslavio da budem iskren", rekao je Pavela.

Pola-pola, pa da vidimo rezultate

Ove godine je takođe išao na varijantu 50:50. Na polovinu površina je posejao deklarisano, a na drugu polovinu površina stavio tavansko seme. Ne zna šta da očekuje što se prinosa tiče, ali kako kaže, vodi detaljne zapise o tome gde je i šta posejao i kakve tretmane bira za obe varijante u smislu doziranja prihrane i zaštite kulture.

"Ponekad mi se čini da je zapravo rod tavanskog semenena bolji od deklarisanog. Ove godine je rodilo oko šest tona po hektaru kombinovanjem obe varijante. Uvek može bolje, ali i ovom brojkom sam zadovoljan", kaže sagovornik dodajući da nema silose u kojima skladišti pšenicu već da odvozi lokalnom otkupljivaču. Rod, za sada stoji na lageru i čeka povoljnu otkupnu cenu.

"Nadam se boljoj otkupnoj ceni, jer je ove godine najviše tona roda bilo upravo od pšenice. Shodno tome, cena bi trebalo da se poveća. Uglavnom se ne isplati odmah prodati sav rod nakon žetve", kaže on i podseća da je nakon žetve, cena pšenice bila oko 30 din/kg, a da je sada 40 dinara po kilogramu.

Troškovi ovogodišnje setve pšenice i da li će opet biti "posna"?

Naravno, ukoliko je potreba za novcem hitna, uvek neki deo prinosa odmah proda po trenutnoj ceni, jer se neki troškovi moraju odmah platiti. Posedovanje NIS-ove agrokartice mu svakako pomaže u delimičnom smanjivanju istih.

"Što se tiče agrorokova i praćenja istih, trudim se da ih ispoštujem, ali radim takođe i po sopstvenom osećaju. Kako se ratarstvom bavim već dugi niz godina, kombinacija struke i praćenja vremenske prognoze se za sada pokazala kao dobitna", kaže Pavela dodajući da bez pomoći sina Damjana ne bi sve završio na vreme.