Setva kukuruza skuplja za 45 odsto u odnosu na prošlogodišnju?

Ovogodišnu setvu kukuruza koja će u Pčinjskom okrugu biti obavljena na oko 10.000 hektara, a koja će najverovatnije početi sredinom aprila, obeležiće visoka cena goriva i đubriva, dok se cena merkantilnog semena zadržala na prošlogodišnjem nivou.

Poštovanje vlage u zemljištu

Otuda će prolećna setva ove godine, prema rečima Nade Lazović Đoković, svetodavca za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, biti skuplja za 45 odsto u odnosu na prethodnu, ali će je sa druge strane obeležiti i visoka cena žita na domaćem i svetskom tržištu, što je ujedno podsticaj da se ovaj najznačajniji posao u poljoprivredi obavi na vreme bez obzira na skup repromaterijal.

"Ova setva će za naše poljoprivrednike biti puna nadanja, ali i velikog strahovanja, da li će im se uloženi novac vratiti, da li će godina biti rodna i da li će dobiti novac za preuzetu robu", kaže Lazović Đoković.

Setva kukuruza bez prihrane ureom - ratari se nadaju visokoj ceni roda

Takođe ističe da nema dobre setve bez poštovanja vlage u zemljištu. Količina zimskih padavina u Pčinjskom okrugu na osnovu merenja meteoroloških stanica su na nivou proseka. Dosadašnja iskustva su pokazala da godine sa većom količinom zimskih padavina ne znači i da će biti rodne, ali da ne mogu biti katastrofalno loše i godine sa malom količinom padavina. Na iskorišćenje potencijala rezerve vode u zemljištu, u proleće značajno utiče količina i raspored azota po profilu zemljišta.

"Proizvođači koji su u jesen na vreme poorali i pripremili optimalnu količinu fosfora, kalijuma i azota 30 odsto i više od planirane količine, mogu da planiraju setvu kukuruza na razmak biljaka (70 X 22,5 – 25 cm), a oni koji su u jesen primenili male količine azota, ili ga iz nekog razloga uopšte nisu primenili treba da seju na veći razmak biljaka u redu (70 X 25,0 - 30 cm)", savetuje Lazović Đoković.

Kada raspored azota po dubini profila nije pravilan, odnosno kada se veća količina u proleće nalazi u površinskom sloju, predsetveno đubrenje kukuruza, po njenim rečima, mora biti u optimalnim granicama, nikako veće jer to će uticati na pojačanu bujnost biljaka. Korenov sistem ostaće u plićem površinskom sloju, uticaće na veću i bujniju lisnu površinu, koja će neracionalno trošiti vodu iz zimskog perioda. U veoma čestim slučajevima dominantan uticaj na visinu prinosa imaće vegetacione padavine kojih u našim agroekološkim uslovima nema dovoljno.

Raniji rokovi setve daju veće prinose

Setva kukuruza, dodaje ona, treba da počne kada tempertura zemljišta iznosi više od 10 Celzijusovih stepeni. U ravničarskim delovima to je od prve do zadnje dekade aprila, a samo manji deo površine se seje u prvoj dekadi maja. U povoljnim godinama razlike najčešće nisu značajne. Međutim, u sušnim u ranijim rokovima setve postižu se najveći prinosi, a prinos ostvaren setvom početkom maja bude i za jednu tonu po hektaru manji.

"Ratari Pčinjskog okruga treba da izbegavaju setvu u prvoj dekadi aprila, jer je period od setve do nicanja produžen, zemljište je nedovoljno zagrejano usled čega je seme duže izloženo napadu zemljišnih štetočina i patogena, što može dovesti do proređivanja sklopa. Drugi nedostatak rane setve je oštećenje od kasnih prolećnih mrazeva", poručuje naša sagovornica i naglašava da rana setva može da se obavi samo na lakšim zemljištima jer je nešto ranije nicanje, metličanje, pa i svilanje.

Ratari se sve više odlučuju na srednje rane hibiride kukuruza

Ključni faktor za uspešno klijanje semena i rast biljke je voda. Seme kukuruza počinje da klija kada upije 45 odsto vode. Potreba za vodom je naročito izražena u fazi intenzivnog rasta biljke i znatno se povećava za vreme oplodnje.

Dublja setva

Gustina setve zavisi od hibrida, ali i plodnosti zemljišta, očekivane količine i rasporeda padavina tokom vegetacije kukuruza. Preporuka proizvođačima je da u slučaju kada su zimske padvine niske, optimalnu gustinu za određeni hibrid treba smanjiti od pet do 10 odsto, a ako je i raspored mineralnog azota loš tada se optimalna gustina smanjuje od 10 do 20 odsto u odnosu na preporučenu za dati hibrid. U uslovima sušnog aprila setvu treba obaviti na nešto većoj dubini (šest do sedam centimetra), dok u uslovima optimalne vlažnosti i povoljnih temperatura ona može biti i nešto plića od uobičajene kako bi se uticalo na brže klijanje i ujednačeno nicanje.

Hibridi koji se preporučuju za gajenje u širokoj proizvodnji moraju da poseduju značajna agronomska svojstva: visok genetički potencijal za prinos, dobru adaptabilnost i stabilnost prinosa i tolerantnost prema stresu.

Hibridi kraće vegetacije

U poslednjih desetak godina u Pčinjskom okrugu uočava se tendencija povećanja površina pod srednje ranim hibridima (FAO grupe zrenja 300 do 500), ne samo u povoljnim (ravničarskim) reonima gajenja kukuruza, već i na višim nadmorskim visinama.

"To su hibridi vrlo visokog genetskog potencijala rodnosti između 15 - 20 tona suvog zrna. Oni imaju dužinu vegetacije od 120 do 125 dana, a mogu da se proizvode sve do 600 metara nadmoske visine. Ovi hibridi dobro podnose veću gustinu setve i ranije se ubiraju kombajnom", tvrdi Lazović Đoković i podvlači da kombajniranje kukurza u zrnu zahteva hibride koji brzo otpuštaju vlagu, odnosno imaju niži sadržaj vlage (između 13 -14 procenata).

Značajnije širenje proizvodnje kukuruza u Pčinjskom okrugu izvan optimalnih reona gajenja moguće je zahvaljujući postojanju hibrida kratke vegetacije 200 i 300 FAO grupe zrenja (dužina vegatacije između 90 i 110 dana) koji su prevashodno namenjeni za gajenje na višim nadmorskim visinama kao i za postrnu setvu.