Seje se soja, cena raste - da li će krenuti uvoz iz EU i zašto?

Soja je jedna od glavnih ratarskih kultura kod nas, a ova mahunarka uz primenu odgovarajuće agrotehnike i pažljivom kontrolom troškova tokom proizvodnje može doneti finansijsku isplativost.

Blagovremenim uključivanjem soje u plodosmenu sa strnim žitom i kukuruzom može se postići dugoročna profitabilnost, a ona ima ogroman uticaj na plodnost zemljišta, obzirom da vezuje azot i ostavlja ga za sledeći usev kao i zemljište u rastresitom stanju, te je dobar predusev za većinu kultura. Ovih dana dobar deo svojih parcela sojom je zasejao Milan Jovicki iz Bačke Palanke. Od ukupno 100 hektara koliko obrađuje ova uljarica će biti zastupljena na 65 hektara.

Vreme setve više "vezuje" za temperaturu zemljišta

Kako nam je rekao Jovicki pravilna primena svih agrotehničkih mera uslov je za dobar prinos. Pripremu za setvu soje počeo još letos na parcelama na kojima je bila pšenica. Nakon žetve orao je na dubini od 15 cm, a tokom leta pratio je stanje i kontrolisao rast korova. Tamo gde je primetio porast korova parcele je tanjirao i tako izbegavao upotrebu totalnog herbicida što je za njega bilo skuplje, ali je za zemljište daleko bolje jer se izbegava tretman hemijom.

"Krajem oktobra i početkom novembra ponovio sam oranje, ovaj put na dubini od oko 30 cm, a prethodno sam upotrebio kompleksno đubrivo -15:15:15, ili MAP - šta je bilo pristupačnije", rekao je Jovicki napominjujući da je blagovremeno obavio i zatvaranje brazde kako bi se sačuvala vlaga što je veoma važna mera za setvu ove kulture.

Jovicki soju seje na parcelama gde je zemljište kvalitetno, provetreno, I i II klasa te se odlučuje za sorte prve grupe zrenja, a na lošijem zemljištu sorte koje ranije dospevaju.

"Vreme setve više vezujem za temperaturu zemljišta nego za datum. Optimalna temperature je 12 stepeni, ali vodim računa i da narednih dana bude toplije bez pojave mraza. Ukoliko ima dovoljno vlage dubina setve je od četiri do šest centimetra, tamo gde je suvlje trudim se da zrno dospe do vlage pa sejem na dubini od osam centimetra. Na kojoj će dubini seme biti zasejano zavisi i od tipa zemljišta", kaže mladi ratar dodajući da seje na međuredni razmak od 50 cm, dok je razmak biljaka u redu 4,5 do pet centimetra.

Ratarima ne ostaje mnogo u džepovima

Jovicki kaže da je ova setva veoma skupa, obzirom da su drastično porasle cene goriva i repromaterijala kao i rezervnih delova i svih segmenata koji su vezani za rad u poljoprivredi.

"Za ovogodišnju setvu treba dosta novaca te sam prodao deo lagerovane soje prošogodišnjeg roda. Ovih dana cena se kreće oko 84 dinara i to je solidno, ali proizvođačima ne ostaje mnogo u džepovima. Mi ratari smo večiti optimisti i sa svakom setvom se nadamo boljem i jednostavno znamo da zemlja mora biti zasejana", kaže naš sagovornik i napominje da cena na jesen ne bi smela biti niža od sadašnje, obzirom da su ulaganja znatno uvećana, a da soja zahteva ozbiljnog i posvećenog proizvođača koji ništa ne prepušta slučaju.

Raste cena soje - 83 dinara za kilogram

Prema poslednjem izveštaju sa Produktne berze, cena soje prošle nedelje bila je 83,08 din/kg bez PDV-a, što predstavlja novi cenovni maksimum u tekućoj ekonomskoj godini. Ovakav cenovni nivo je zabeležen i prethodne godine u aprilu, kada je ova uljarica imala snažan rast cena koji je bio praćen čak i na dnevnom nivou.

Zašto se uvozi?

Kako nezvanično saznajemo, kada cena soje "skoči", poveća se uvoz ove kulture iz Hrvatske i Rumunije. Ispitali smo koliko je tada, u aprilu i maju 2021. godine uvezeno i odakle ove uljarice. Prema podacima Privredne komore Srbije, koje su dobili od Žita Srbije tokom aprila naša zemlja je uvezla 21 tonu soje, a u maju 143 tone. Najzastupljenije zemlje iz kojih se uvozila soja su Hrvatska, BiH, Rumunija i Mađarska.

"Srbija je svoje tržište potpuno otvorila. Mi smo potpisali jako mnogo sporazuma o slobodnoj trgovini, još 2008. sa EU. Uvozi se sigurno iz nekih interesa, ili za potrebe fabrike stočne hrane - sojinu sačmu. Ali domaća soja mora da se čuva kao genetski nemotifikovana koju treba lepo da naplatimo. Zato ona ima visoku cenu", smatra agroekonomista Milan Prostran za Agroklub.

Da li je borba protiv GMO u Srbiji - borba sa vetrenjačama?

Kako nas dalje podseća, kada je napravljena sojara iz Bečeja krajem sedamdesetih prošlog veka, imali smo proizvodnju ove uljarice na pet do šest hiljada hektara, a u tadašnjoj Jugostaviji bila je još jedna sojara - u Zadru.

"Za desetak godina došlo smo na 80.000 ha, a sada imamo preko 200.000 pod sojom i tako smo zadovoljili naše potrebe. Karakterstika naše je što se ovde gaji iskljulčivo genetski nemodifikovana. Tako da mi nema potrebe da uvozimo, ali trgovci ne miruju."

Prema podacima Žita Srbije tokom ove godine, u periodu januar - mart, uvezena je 10.441 tona ove uljarice. U odgovoru nam nije eksplicitno navedeno iz kojih zemalja.

Autori teksta: Rada Milišić i Julijana Kuzmić