Rod pšenice obećava - cena razočarava

Već treću godinu Poljoprivredna stručna služba Vrbas organizovala je Dan polja strnih žita na lokalitetu u Zmajevu uz autoput.

Usevi izgledaju izvrsno. Nema poleganja, praznih mesta, oštećenja od bolesti i štetočina. Tako bi i trebalo da bude u ogledima. Nešto šire viđenje dali su nam agronom - Vladimir Rankov, selekcioner - Srbislav Denčić i poljoprivrednik - Žarko Kobilarov.

Rankov: Solidan prinos, savetima pomažemo u smanjenju troškova

Savetodavac u PSS Vrbas Vladimir Rankov iskusan je agronom. Kaže da su ozimi ječam, pšenicu, tritikale, ovas i raž u ogledu posejali na 10 ha. Ukupno 66 sorti, 9 semenskih kompanija.

"Pšenici pogoduju ovi klimatski uslovi. Količina i raspored padavina, temperatura, fungicidni i insekticidni tretmani pogoduju pšenici da izgleda ovako dobro. Pšenica trenutno naliva zrno i sve teče po planu. Prošle godine smo na ovom lokalitetu imali prinos 8,5 t/ha. Isto toliko očekujemo i ove godine. Proizvođači mogu biti zadovoljni ako budu imali i 500-1.000 kg manji prinos nego lane. Agronomi ne mogu uticati na cenu pšenice, ali poljoprivrednicima možemo pomoći da maksimalno snize troškove proizvodnje. Dakle, ako Prognozno-izveštajna služba kaže da moraju biti dva tretmana protiv bolesti, onda proizvođači moraju da se pridržavaju toga. Isti je slučaj i sa korovima", kaže Rankov.

Denčić: Temperature ispod 30°C čuvaju prinos

Navikli smo da u danima pred žetvu pšenice čujemo i promišljanja akademika Srbislava Denčića. Nakon obilaska ogleda u Zmajevu njegov zaključak je bio sledeći.

"Pšenica izgleda dobro. Snižene su im stabljike zbog upotrebe hemijskih preparata. Ali pšenice ne izgledaju dobro samo ovde nego u celoj Srbiji. Naliva se zrno - od mlečne do voštane zrelosti. Klas je dobro ozrnjen. Obilazeći teren uočavam da su poljoprivrednici prihvatili sugestije kada je reč o zaštiti. Sve to zahvaljujući epifitociji žute rđe iz 2014. Ovo je idealno vreme za nalivanje zrna. Dnevne temperature 24-25°C, a noćne 14-15°C. Svako povećano disanje noću je praktično smanjenje prinosa. Temperature preko 30°C prekidaju nalivanje zrna a povećava se odavanje vode. Zrno se nabora, nemate endosperma, ostaje samo spoljašnji omotač, posledica toga je manji prinos, ali veći proteini. Dobro je što to nije slučaj ove godine", zaključuje Denčić.

Kobilarov: Ne dajte pšenicu za 15 din!

Dan polja u Zmajevu posetio je poljoprivrednik iz tog mesta Žarko Kobilarov koji je i predsednik Upravnog odbora Kluba 100P+. Pod pšenicom ima 40 hektara ali ne očekuje prošlogodišnji, rekordan prinos, već samo solidan oko 7 t/ha. O ceni govori na njemu svojstven način.

"Ko je kupio silose, gratis je dobio i poljoprivrednike. Mlinari nisu zaiteresovani da kupe pšenicu koja im je potrebna u narednih godinu dana, da je ne bi opteretili kamatom. Kupuju koliko im je potrebno u momentu meljave. Mi smo prepušteni trgovcima žitom. Ne mogu da kažem da tu postoji monopol ali bih to nazvao klasterskim povezivanjem. Oni diktiraju otkupnu cenu. Ne verujem u priče o posejanim površinama i prelaznim zalihama. I ove godine ćemo predati pšenicu, ali ne i prodati. Mi jesmo podigli prinose, ali su nam porasli i troškovi proizvodnje. Pre svega zbog hemijskog tretiranja, i to tri puta. Ne verujem ni "ŽitoSrbiji" ni "Produktnoj berzi" pošto mislim da rade u korist izvoznika pšenice. Govore o svetskim zalihama pšenice, a voleo bih da mi kažu kolike su zalihe kod nas. Ako pšenicu u otkupu budu plaćali 15 din/kg smestiću je na čuvanje i čekati bolju cenu", kaže Kobilarov.

Kao i svake godine manje-više slična priča o pšenici. I kada je reč o prinosima, ceni i kvalitetu. I opravdane jadikovke zbog njenog nerazvrstavanja. Sa druge strane, tržište aditiva za pekarsku industriju se uvećava. O uticaju svega na zdravlje ćemo neki drugi put.