Rod kukuruza prepolovljen, a kvalitet ništa bolji

Rod kukuruza ove godine gotovo je prepolovljen, a na mnogim njivama ni kvalitet zrna nije znatno bolji od prinosa. Na takav kraj sezone i loše rezultate najviše je uticala suša. Ratari u Bačkoj i delu Srema, zapadne Srbije i oni u višim planinskim predelima mogu biti zadovoljniji, dok je za ostale 2021. bila izuzetno nepovoljna.

Vlaga na 13 odsto

Od 10 hektara pod ovom žitaricom, ratar Milan Begović iz mačvanskog sela Duvanište ubrao je do sada četiri. U pitanju je rana sorta iz FAO grupe 300, a prinos je oko šest tona po hektaru - 50 odsto manji u odnosu na prošlu godinu.

"Nema nekog kvaliteta ni što se krupnoće tiče, sitnije je zrno, ali ga stoka dobro jede, nema buđavih, to je dobro. Vlaga je zadovoljavajuća, sada je na 13 odsto. Rod je zbog suše prepolovljen, ona nam je najviše novca odnela, a mi ovde u Mačvi slabo navodnjavamo, jer, uglavnom, nisu velike parcele", navodi Begović.

Nada se da će poznije sorte dati bolje rezultate, ali prinosa od 12 tona po hektaru, koji je imao prethodne jeseni, kaže, neće sigurno biti.

Problema je imao sa bolestima, ali na početku sezone, u periodu hladnog proleća. Tada je, dodaje, bilo i žičara koji su napali kukuruz i smanjili broj biljaka što se, kada je količina u pitanju, odrazilo na pad prinosa za oko 10 odsto.

Ako imate prostora za skladištenje - to i učinite

Trenutno može prodati rod za oko 25 dinara po kilogramu, ali će ipak sačekati bolju cenu u narednim mesecima, jer ima prostora za skladištenje.

Iako je cena veoma dobra u odnosu na 2020. kada je u ovom periodu bila oko 17 dinara, stručnjaci preporučuju ratarima koji imaju mogućnosti da uskladište rod, da to i učine. Nedostatak padavina je, napominje i stručnjak za ratarstvo Života Jovanović, umanjio rod za čak 40 do 60 odsto.

Kukuruz na Produktnoj berzi 24,8 dinara za kilogram

"Počela je berba beračima, ali i žetva kombajnima. Ovo zaista jeste jedna od loših godina, više nego skromna, jer su i prinosi takvi. I ranije smo dali procenu, a to je da očekujemo oko 4,5 tona po hektaru, a ukupno oko 4,5 miliona tona, jer je kukuruz posejan na oko milion hektara", navodi Jovanović.

Kukuruzni plamenac i mehurasta gar umanjili kvalitet

Sušom je, ukazuje, najgore pogođen Banat, istočna Srbija, jug zemlje, delovi Šumadije, ali i delovi Srema i Bačke. Ipak, najbolji i najviši prinosi očekuju se u Bačkoj, u delu Srema i u zapadnoj Srbiji, Podrinju, požeškoj koltini i, generalno, u brdskim terenima koji su manje bili izloženi suši.

"Kvalitet takođe nije najbolji zato što je bilo dosta kukuruznog plamenca koji je napravio štetu, pojavila se i gar. Što se tiče bolesti lista, nije toliko bilo značajno, ali je klip dosta oštećen, ima kvarljivog zrna, tako da stočari sigurno neće dobro proći u svemu ovome."

Sistem agrotehničkih mera, posebno đubrenje, navodi, nije dao odgovarajući efekat upravo zbog izuzetno visokih temperatura koje su dostizale i 40 stepeni.

"Niska vlažnost vazduha je negativno uticala na oplodnju, pa ni ona nije bila najbolja. Kasnije setve su bile bolje sa tog aspekta, te su i kasniji hibridi bolje prošli iako je u sušnijim godinama uvek preporuka fokusirati se na srednje rane hibride", dodaje Jovanović.