Ratari ne žure sa vađenjem repe - cena raste?

Svake godine u Crepaji su velike površine pod šećernom repom. Blizina šećerane u Kovačici i isplativost razlozi su što su mnoga domaćinstva u ovom Južnobanatskom selu odlučila da uzgajaju upravo ovu poljoprivrednu kulturu, izveštava RTV.

Pojedini ratari iz ovog kraja nadaju se prinosu od osam vagona po hektaru, a od vremena, ističu, zavisiće kvalitet. Repa je za sada u odličnom stanju, a uskoro predstoji treći tretman prskanja protiv bolesti. Očekuju da ona uđe zdrava u kampanju.

Proizvodnja krompira i šećerne repe smanjena za 16 odsto u 2018.

Za razliku od prethodnih godina kada je u crepajačkom ataru šećernom repom zasejano više od 2.300, sada je na površini od 1.700 hektara. Razlozi su plodoreda i velike nečistoće i male digestije, koji je smanjio očekivani prihod. 

Cena 35 evra sa mogućim nastavkom rasta

Kako su ranije istakli na danima polja iz komapnije Sunoko, i pored visoke temperature i suše u aprilu, kao i jakog napada kukuruzne i repine pipe, što je dovelo do do 10-15 odsto manjih sklopova kraljice ratarskih kultura, padavine u maju su povoljno uticali na useve, te se i ove godine može očekivati prosečni prinos.

Obećavajuća startna cena i bonusi ulivaju nadu proizvođačima šećerne repe

Predstavnici šećerane u Crvenki ponudili su poljoprivrednicima višu otkupnu cenu nego lane, a pride i bonuse, pisao je Agroklub krajem februara. Startna cena je 34 evra po toni uz dodatni evro za digestiju preko 1,5 odsto.

Prema rečima ratara, ta cena je sada 35 evrocenti za koju se nadaju da će i dalje rasti zbog porasta vrednosti šećera na svetskom tržištu što stvara prostor za povećanje otkupne cene. Crepajci neće žuriti sa vađenjem šećerne repe i planiraju taj posao tek u oktobru što nije kasno, kažu, jer period sazrevanja repe može trajati i do kraja novembra.