"Krenuli smo sa cenom od 17 dinara. Videćemo gde će se ona završiti, očekujem da konačna bude 18 dinara sa PDV-om. Prinosi su prilično neujednačeni. Bačka je sasvim solidna, ali je severni Banat veoma loš, srednji Banat takođe, ali nešto je bolji od severnog", navodi Boban Radosavljević ispred kompanije Patent Co.
Žetva pšenice uveliko je u toku. Otkup je u pojedinim predelima naše zemlje već počeo, a u nekim mestima ratari još uvek čekaju cenu. Ipak ono što će definitivno obeležiti ovogodišnju sezonu je drastična razlika u prinosima, saglasni su i stručnjaci i poljoprivrednici.
Ratar iz Kaća, Dimitrije Ninkov, pod pšenicom je zasejao 80 jutara zemlje. Žetvu je, kaže, počeo krajem juna meseca i uspeo je privesti kraju. Dodaje, kvalitet je odličan, prinosi su na njegovoj parceli nešto bolji od prošlogodišnjih, ali ukazuje da se rod veoma razlikuje od mesta do mesta.
"Kvalitet je odličan, to kaže i mlinar. Prošle godine imali smo problem sa fuzarijumom, sada toga nije bilo. Prinosi su mi od tri do 4,3 tone po jutru, ali izvukao sam prosek koji je oko četiri tone, što je nešto bolje od prošle godine kada mi je prosek bio 3,9 tona. Mi koji smo u potezu ka Novom Sadu, dobro smo prošli. Imali smo i kišu, ali mnoga druga mesta u Vojvodini su imala veoma mali prinos. Rod se razlikuje i na razdaljini od nekoliko kilometara", ukazuje Ninkov.
Rod će, dodaje, morati da proda u celosti zbog traktora koji otplaćuje. Trenutno je uskladišten u mlinu kojem će i biti prodat.
“Prodaću sve čim budem imao cenu. Čuo sam da će ona biti 19 dinara u Kaću. Kada se uzmu u obzir troškovi ulaganja, bilo bi idealno da košta 20 dinara, ali može i 19 da pokrije to. Mlinar koji mi skladišti pšenicu i kojem je i prodajem mi uvek da bolju cenu”, napominje ovaj ratar.
Žetva je krenula sa cenom od 17,5 dinara po kilogramu, podaci su Produktne berze u Novom Sadu. Kako navodi direktor ove ustanove, Miloš Janjić, trenutno je cena u blagom rastu.
"To je prva registrovana cena preko Produktne berze. Vidimo sada, po ponudi i tražnji, da beleži blagi rast. Bitno je da se sagleda i stanje u svetu. Prema poslednjim procenama, u Americi je posejano manje površina od očekivanog, u Francuskoj i u Rusiji su prvi prinosi niži od onih koji su se očekivali. Na svetskom nivou je procena da će ostale zemlje poput Turske, Indije, Brazila nadomestiti taj nedostatak, ali je teško prognozirati bilo šta za neki dalji period zbog situacije sa korona virusom koja znatno utiče i na ovu granu privrede", ocenjuje Janjić.
U firmi Patent Co., koja posluje na severu Vojvodine kao jedan od otkupljivača pšenice, kažu za naš portal da su već počeli sa otkupom i to po ceni od 17 dinara sa PDV-om za kilogram kada su u pitanju poljoprivredna gazdinstva, dok pšenicu od firmi otkupljuju po ceni od 17 do 18 dinara za kilogram, u zavisnosti od kvaliteta roda.
"Otkup jeste krenuo, na 30 odsto pšenice koja je skinuta. Videćemo gde će se cena završiti, očekujem rast tako da će konačno koštati oko 18 dinara sa PDV-om. Prinosi su prilično neujednačeni. Bačka je sasvim solidna, ali je severni Banat veoma loš. Srednji Banat je takođe u lošem stanju, ali nešto bolji od severnog. Dobro je što nema don toksina, do sada ga nismo utvrdili, to može da bude veliki problem", navodi Boban Radosavljević ispred kompanije Patent Co.
Da su prinosi najniži u srednjem i severnom Banatu ocenjuje i Vladimir Aćin sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dok su, prema njegovom mišljenju, Mačva i Srem dali mnogo bolji rod. Navodi da su prinosi različiti, te da se kreću od 1,5 do dve tone po jutru, do otprilike 8,5 tona po hektaru.
"U regionima koje je u najvećoj meri zahvatila suša, poput srednjeg i severnog Banata, gde je žetva i završena, prinosi su najniži. Pored Mačve i Srema i južni Banat ima dobar rod. On veoma varira, a u najvećoj meri smanjio ga je broj zrna po jedinici površine. Trebalo bi da bolji rod daju kasnije sorte. Petogodišnji prosek u Srbiji je oko četiri do 4,5 tona po hektaru dok je u Vojvodini nešto više od pet tona po hektaru. Očekujem da prosek bude oko četiri tone ove godine", ocenuje Aćin.
Veća količina padavina u toku juna meseca, dodaje Aćin, uticala je dobro na kvalitet ploda, te je nalivanje u završnoj fazi, ukazuje, proteklo neometano. Iako su prinosi niži, hektolitar je sa veoma dobrim vrednostima.
Hektolitri se, navodi direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković, ove godine kreću od 77 do 82 dok su proteini između 10 i 14 odsto.
"Što se kvaliteta tiče, bolja je situacija u odnosu na prethodne godine. Pored ovih parametara koji su dobri, značajno je što nema problema sa toksinima, što je prošle godine bio veliki problem", ocenjuje Saković.
Saglasan je da ovogodišnju žetvu karakterišu veliki raspon u prinosima i ističe da u ranijim godinama toga nije bilo.
"U prethodnim godinama prinosi su bili ujednačeniji. Ove su odstupanja veoma velika. Nepovoljni vremenski uslovi uticali su umnogome na to da dođe do izražaja agrotehnika primenjena u proizvodnji. Svi oni koji su grešili u setvi, prihrani ili zaštiti imaju znatno niže prinose", smatra ovaj stručnjak.
Najveći podbačaj, prema njegovim rečima, imao je severni Banat gde će prosečan rod biti ispod četiri tone po hektaru.
"Do sada je žetva završena na oko 45 odsto površina, a prinosi se kreću od tri do devet tona po hektaru. Najbolji su u Mačvi i u Podunavlju kada je u pitanju centralna Srbija. Veoma su dobri i u Vojvodini, ali ne kao karakteristika celog regiona već kao odlika dobrog proizvođača i pravilne agrotehnike", objašnjava on.
Na kraju žetve, po njegovom mišljenju, očekuje se prosečan prinos od oko 4,5 tona po hektaru, a ukupno tri miliona i sto hiljada tona pšenice od čega je, dodaje, polovina dovoljna za domaće potrebe.
Podsetimo, u Srbiji je na jesen prošle godine posejano oko 580.000 hektara pod pšenicom dok je u Vojvodini više od 300.000 pod ovom ratarskom biljkom.
Tagovi
Autorka
Jovana Cvetković
pre 3 nedelje
U profesorkinom kabinetu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Nema čega nema 😁
