Prinos repe manji za petinu

Vađenje šećerne repe počinje za nešto više od dve nedelje, a u šećeranama su spremni za taj posao. Stručnjaci očekuju da će proizvođači i ove godine ostvariti profit, bez obzira na sušu.

Više šećera u korenu

Uobičajenih 60.000 hektara posejano je pod šećernom repom ovog proleća. Direktor sirovinskog sektora šećerane u Vrbasu, Rade Miljević, objašnjava za RTV da će prosečan prinos biti manji, ali i da se očekuje veći sadržaj šećera u korenu:

"Kada je reč o prinosu šećerne repe, možemo reći da će biti manje za 20% u odnosu na prošlu godinu. Očekujemo da će digestija (sadržaj šećera) biti veća nego lane, ali ćemo precizne podatke znati u toku sledeće nedelje".

Ova šećerana je sa kooperantima ugovorila proizvodnju šećerne repe na 20.350 hektara. Sa šećeranama u Kovačici i Pećincima, ukupna površina je 38.000 hektara. Repa će se prerađivati i u Crvenki i Kovačici.

Kooperanti nisu na gubitku

Kooperant vrbaske šećerane Goran Kresoja će za svaku predatu tonu šećerne repe dobiti 35 evra. On ima 100 hektara pod ovom klulturom u Kuli. Iako je suša, kaže da u usevu ima manje štete od bolesti i štetočina:

"U našem kraju ove godine ima manje truleži kao i cerkospore. Prinos će biti manji za više od 20% tako da ne očekujem više od 50 tona repe po hektaru".

Rade Miljević ne očekuje da će ukidanje proizvodnih kvota za šećernu repu u EU imati uticaj na našu inustriju šećera:

"Šećerna repa ima budućnost u Srbiji i pozivam sve proizvođače da gaje repu. U toj proizvodnji ne mogu biti na gubitku, a od njihovog pridržavanja tehnologiji proizvodnje zavisi da li će po hektaru zaraditi 300, 500, 700 ili 1.000 evra".

Pet aktivnih šećerana u Vojvodini godišnje proizvede pola miliona tona šećera. U Evropsku uniju izvezemo 180.000 tona, а domaće tržište se podmiri sa 220.000 tona. Оstatak se plasira na tržište CEFTA sporazuma.

Foto: WikimediaImages / Pixabay, Đorđe Simović