Ozime strne kulture u Kolubarskom okrugu dobro podnose zimu

Sušna jesen sa relativno visokim temperaturama pomerila je setvu strnih žita. Na mnogim parcelama, poljoprivrednici su ili kasno posjeli ili čak i preskočili jesenju setvu pšenice.

Kiša koje je bilo krajem novembra i u decembru pogodovala je ratarskim kulturama, a nešto malo snežnog pokrivača oko nove godine, zaštitilo je proklijale biljke od prizemnih mrazeva.

Prošle godine veći deo setvenih radova obavljao se u novembru 

Prema onome što su videli na terenu stručnjaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo, stanje useva se može oceniti kao dobro i u nešto boljem stanju nego što su bili prošle godine u istom periodu.

"Prošla godina bila je vrlo specifična. Kukuruz nije obran na vreme. Jesen je bila sušna, nije bilo padavina u onom optimalnom roku setve pšenice, pa je zasejano veoma malo površina. Veći deo setvenih radova obavljao se u novembru, pa čak i u decembru, a kiše koje je tada padala malo je popravila vlažnost zemljišta," kaže Svetlana Stojiljković Jevtić, stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Na taj način kako kaže omogućeno je biljkama da proklijaju i niknu, a na parcelama su se do kraja prošle godine mogle videti različite faze razvoja biljaka u zavisnosti od vremena setve.

Stručnjaci priželjkuju sneg u ovom periodu

"Usevi koji su posejani u optimalnom roku stigli su do kraja kalendarske godine da se ubokore, dok su one biljke koje su kasnije posejane imale tek po dva do tri lista. Ozimi usevi sada su u fazi mirovanja. Mi u ovom periodu samo možemo da priželjkujemo sneg, bar nekoliko centimetara. Poznato je da pšenica ispod snežnog pokrivača debljine samo par centimetara može da izdrži iako je mraz i temperatura od čak -30 stepeni," naglašava Svetlana Stojiljković Jevtić. Kaže da ukoliko nema snega, a temperature se spuste na -10 stepeni, onda može doći do oštećenja biljaka.

Ozima strna žita su inače, tolerantna prema niskim temperaturama. Ukoliko se nastavi period golomrazice može doći do delimičnog oštećenja listova, ali stručnjaci smatraju da to neće uticati na prinose. Ove godine, januar mesec bio je bez snega, noćne temperature bile su u minisu, ali ne toliko da mogu imati neki štetan uticaj na mlade biljke. Dnevne temperature su uglavnom u plusu što donekle kompenzuje nedostatak snega u ovom periodu. Trenutno ratari nemaju posla na svojim njivama, a prvi sledeći posao koji ih očekuje je prihrana azotnim đubrivima.

Uticaj mraza na pšenicu u ranim fazama rasta

U Kolubarskom okrugu do devet hiljada hektara pod pšenicom

Činjenica je i da ratari poslednjih godina i ne ulažu mnogo u đubrenje pšenice, a mnogi se oslanjaju na zimsku prihranu, pa zbog toga stručnjaci Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo preporučuju poljoprivrednim proizvođačima da ne žure sa tim poslom i smatraju da je najbolje da sačekaju kraj marta.

Inače, na području Kolubarskog okruga prosečno se poseje osam do devet hiljada hektara pod pšenicom, a prošlogodišnji rod je bio 4 do 5 tona po hektaru što je u granicama prosečnih prinosa u Srbiji. S obzirom da je područje Valjeva više orijentisano na stočarsku proizvodnju, ratarske kulture se zbog toga uglavnom koriste za ishranu stoke, a znatno manje za dalju prodaju. Poljoprivrednici se na prodaju odlučuju samo ukoliko je prinos bio dobar i ukoliko postoje viškovi koji se neće iskoristiti u ishrani stoke.