Opšta ocena svih useva - mnogo lošije nego lane

Miroslav Prohaska iz Orlovata ovu proizvodnu godinu ocenjuje kao vrlo tešku. Kaže da je ova kiša pala u zadnji tren.

"Pomogla je nešto pšenici, nešto će kukuruzu pomoći. Nadamo se da će biti još kiše. Godina neće biti kao prošla. Što se tiče bolesti i štetočina i to je šareno. Negde se pojavila po treći put bolest koju smo već dva puta prskali. Pojavilo se neko žutilo, ne znam šta je. Videćemo. Prinos će biti manji nego prošle godine. To je sigurno. Očekujemo veću cenu, ali svi pričaju da će biti 15 dinara. Sa tih 15 dinara mi se ne pokrivamo. Mi smo s tim ispod nule", rekao je ovaj poljoprivrednik na Danu polja održanom u organizaciji zrenjaninske PSS.

Još nema procene prinosa

PSS Zrenjanin obrađuje 90 hektara državnog zemljišta. 75 hektara je u ataru Zlatice, a 15 u ataru Lukićeva. Trenutno je pod ozimim strninamaa 22,5 hektara, zastupljene su 54 sorte pšenice, a ostalo su tritikali, raž, ovas i ječam.

"Još ne procenjujemo prinose. Poljopriveda je proizvodnja pod otvorenim nebom. Vremenski uslovi se svakodnevno menjaju, pa ne možemo da damo tačnu procenu. Možemo da kažemo da će na nekim mestima prinosi biti manji nego u 2016. godini, koja je bila dosta prinosna. Nisu svi usevi dobili istu količinu vode, niti su bili osunčani, a imali smo i kasnu setvu koja je trajala do decembra. Saveti su da svakodnevno obilaze svoje parcele, da prate pojavu bolesti i štetočina i da odrede pravi momenat žetve", rekla je Kristina Salapura, direktorka PSS Zrenjanin.

Malo sejano u optimalnom roku

Da je ovo specifična godina kada je reč o proizvodnji pšenice i uopšte ozimih strnih žita, slaže se i agronom Zorica Rajačić. Tvrdi da se mala količina padavina već sada odrazila. Svake godine rokovi setve igraju posebnu ulogu u proizvodnji, a ove godine je to posebno izraženo kada je reč o pšenici.

"Imamo jako malo pšenice posejane u optimalnom roku u oktobru. U optimalnom roku posejano je između 40 i 50 odsto pšenice, do kraja oktobra još 20 odsto i u novembru 30 odsto pšenice. Pšenica posejana u novembru je ponikla krajem februara, početkom marta. Tu već imamo jednu nepovoljnu situaciju. Tokom zime smo imali jedan hladan period koji nije pogodovao, zaustavljao je pšenicu i ona je tokom čitavog zimskog perioda mirovala. Tu imamo slabije bokorenje, što će se sigurno odraziti i na broj klasova po biljci i broj klasića. Nedovoljno je bilo padavina i tokom vegetacije. Na velikom broju biljaka imamo nedovršene klasove, tako da će i to uticati na nešto manji rod", reči su Rajačićeve.

Trenutna temperatura vazduha povoljna

Trenutne temperature vazduha pogoduju razvoju useva. Temperature od 25 do 30 stepeni su idealne za nalivanje zrna i bilo bi dobro da ovaj period potraje, kako bi ovaj proces trajao što duže, jer on donosi veći prinos.

Šećerna repa

Manjak padavina zabeležen još na početku godine

Poslednja kiša koja je pala u Srednjem Banatu pozitivno je uticala na sve okopavine. Najviše na kukuruz i šećernu repu.

"Kako je u Srednjem Banatu najviše posejano kukuruza, svake godine oko 90.000 hektara, ova kiša je dobro došla za dalji razvoj biljaka. Što se tiče pšenice, mislim da je ova kiša kasno stigla. Mislim da će prinos biti manji nego prošle godine i da će se kretati oko pet do pet i po tona po hektaru. Pre ove kiše okopavine su bile u jako lošoj kondiciji, jer smo u decembru imali 0,4 litara vode po hektaru. U januaru je to bilo 4 litre po hektaru, a u februaru 14 litara. To je jako malo padavina spram prošlih godina. Znamo da je prosek u Srednjem Banatu oko 600 litara po hektaru. Već u početak ove godine smo ušli sa manjkom padavina", rekao je Serđo Okolišan, rukovodilac biljne proizvodnje u PSS Zrenjanin.

Na oglednim poljima ove službe pretežno je zastupljen kukuruz. Slede ga suncokret, soja i šećerna repa. Od 95 hektara koje obrađuje PSS, pod pšenicom je 33 hektara, 15 hekara je suncokret, 4 hektara je soja, a ostalo je kukuruz. U makroogledu i generalno na parcelama PSS Zrenjanin zastupljen je kukuruz od FAO grupe 200 do FAO grupe 700.

Štetočine i biljne bolesti

Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe je rekla da se u 2017. beleži izuzetno visok intenzitet ženke plamenca, tako da imamo i visok intenzitet jajnih legala. Kada je reč o suncokretu, pošto je posle setve bilo nestabilno vreme sa padavinama, sada se beleži pojava plemenjače, što nije karakteristično za svaku godinu. Plemenjača suncokreta je bolest koja se retko javlja. Ove godine prvi put u Srednjem Banatu postoji veći problem.

Foto: Jasna Bajšanski