Setva je usporena, iako je vlaga zemljišta odgovarajuća. Moguće je da će oni koji sada seju bolje proći od onih koji su to uradili ranije. Dobra nega može da oporavi prehlađene useve.
Hladno vreme, koje je nedavno zabelelo vojvođanske njive, nepovoljno je uticalo na ratarsko-povrtarske kulture, kaže stručnjak u novosadskoj Poljoprivrednoj stanici Janko Pap. Međutim, on ocenjuje da situacija nije katastrofalno loša, kao što se u prvi mah činilo.
Mraz koji je tada bio najavljivan, u Vojvodini, a posebno u južnobačkom okrugu, nije došao do punog izražaja. Temperatura se kretala približno do minus 1 stepen Celzijusa.
"Ne znam da li je negde bila niža temperature od te vrednosti. To nije jak mraz, ali svakako će doći do usporavanja rasta tek posejanih useva. Mislim da neće doći do presejavanja tamo gde je upotrebljeno kvalitetno seme. Naime, sve kompanije koje na tržište plasiraju seme kukuruza rade takozvani hladan test", podseća Pap.
Objašnjava da je takvo seme otporno na stres i na niske temperature, kakve su nedavno zabeležene.
Kada je reč o soji, tu je najčudnija situacija ocenjuje Pap:
"Događa se kod graničnih vrednosti klijavosti, oko 80 odsto, ako se soja poseje nešto dublje u toku hladnog perioda i bubrenja semena pojava saprofita. Tada soja ne može da iznikne na površinu. Mislim da ove godine toga malo imamo, jer je upotrebljeno dosta kvalitetno seme. Uglavnom se klijavost kreće od 85 do 95 odsto, tako da ona soja koja je bila u zemlji ne bi trebalo da oseti veće posledice".
Takođe, soja, koja je niske temperature dočekala iznad zemlje, nije jako ugrožena, jer ta kultura može da izdrži mraz do minus 4 stepena Celzijusa.
Kukuruz može da izdrži mraz od minus 2 stepena, a jedini je problem ako imamo jako ranu setvu, poslednjih dana marta ili prvih dana aprila. Neki najhrabriji ratari su to i uradili.
"Kod tako rane setve, kukuruz može da razvije drugi ili treći list i da ti listovi budu oštećeni kao poliveni vrelom vodom. Međutim, ni to nije jako problematično, ako je ostala sredina živa, takozvani vegetacioni vrh. Tada se nakon desetak dana razviju novi listovi, biljka nastavlja život sa nešto usporenijim razvojem. Sve će se nadoknaditi sa toplijim vremenom i vlagom. Važno je da je pala kiša, jer mislim da je na biljke daleko veće posledice od hladnog vremena ostavila dugotrajna suša", ocenjuje Janko Pap.
Ako ratari na svojim parcelama primate da kukuruz i soja sporije napreduju nakon ovog hladnog perioda, treba uraditi folijarnu prihranu traktorskim prskalicama.
Moguće je čak i sa 5 - 6 kilograma uree rastvorene u 100 litara vode isprskati usev. Ta prihrana je bitna i bez obzira što u zemljištu verovatno ima dovoljno hranljivih materija.
"Prehlađenim usevima treba pomoći hranom direktno na list. Tako se ubrzava oporavak mladog useva", savetuje Janko Pap.
Iskustvo sa mrazom poljoprivrednici imaju od pre nekoliko godina, kod kukuruza šećerca. Radilo se o proizvodnji kukuruza iz rasada. Tada je rasađeno nekoliko hiljada strukova kukuruza, kada je nastupio mraz.
"Više od 20 odsto biljaka je stradalo, odnosno do zemlje je smrzlo. One biljke koje su opstale, folijarnom prihranom i dodatnom negom su oporavljene i nastavile su razvoj i dale solidan rod. Tako super rana proizvodnja se radi zbog tržišta", objašnjava Janko Pap.
Dodaje da proizvođači žele da budu što duže prisutni na tržištu setvom hibrida različite dužine vegetacije i vremena setve. Tada su proizvođači svesno išli u rizik sa ranom proizvodnjom kukuruza šećerca.
"Međutim, zbog nedavnog zahlađenja, sada imamo na velikim površinama prehlađenog kukuruza, ali dobrom negom moguće je to prevazići", ocenjuje Janko Pap.
Kada je o povrtarstvu reč, sreća je da se rasad obično iznosi na otvoreno krajem aprila i početkom maja, pa i kasnije. Neki proizvođači, u želji da što ranije proizvedu, izneli su bostan.
"Tu može doći do problema i izmrzavanja. Imamo i onih proizvođača, koji su kalemljen bostan izneli i gde su vreže bile dugačke i do pola metra. Dobro je da se u proizvodnji bostana menja tehnologija, pa dosta povrtara proizvodi lubenice pod plastičnim tunelima. U tim tunelima temperature nije padala ispod nule, tako da ni u toj proizvodnji ne bi trebalo da dođe do većih posledica", smatra Pap.
Dodaje da će biti usporen napredak useva, ali sa primenom nekih od biostimulatora moguće je oporaviti usev i ostvariti zadovoljavajući rod.
"Najgore je sa industrijskom paprikom, koja je direktno posejna iz semena, jer ta biljka ne voli take niske temperature i prevlažno zemljište. Takva paprika sporo niče, ali mislim da ni tu nije došlo do većih šteta, jer paprika dugo niče", kaže Pap.
Vlaga zemljišta je sada kolika treba da bude, s tim što je malo uporena setva. Za sejanje ima još oko 20 do 30 odsto u nekim katastarskim opštinama.
"Sa ovom vlagom i ovom temperaturom, oni koji sada seju možda će proći bolje nego oni koji su sejali početkom aprila. To se nikada ne zna", kaže Janko Pap.
On podseća da je protekli vlažan period bio spas ozimim usevima. Zbog nedostatka vlage uljana repica je na terenu visine jedva do kolena.
"Zbog svega rečenog, mislim da se ne može govoriti o dobroj godini, a padavine koje su pale spasile su nas od veoma niskih prinosa", zaključuje Janko Pap.
Foto: Stevan Davidović
Tagovi
Autor
