Od ratarstva i povrtarstva do proizvodnje briketa - šta se isplati?

Osmočlana porodica Radivojević iz Kočinog Sela kod Jagodine složno radi sve poljoprivredne poslove, od ratarstva do povrtarstva, a uskoro bi trebalo da počnu sa proizvodnjom briketa. Obrađuju pet hektara zemlje pod pšenicom, kukuruzom i detelinom.

"Trudimo se da svake godine kupimo po još malo zemlje i da širimo proizvodnju jer imam i unuke koji će, nadam se, da nastave posao", kaže glava porodice - Milorad Radivojević (56).

Ratarstvo isplativije

U poslovima mu pomažu supruga Svetlana, sin Nikola i snaja Jelena. Unuci Viktor, Tadija, Iva i Anja su još mali, ali i oni pomažu koliko mogu. Stariji sin Vladimir radi u inostranstvu, gde živi i Svetlanina majka Dragica.

"Uglavnom od poljoprivrede živimo. Ja sam invalidski penzioner, mesar po struci. Ranije smo čuvali stoku, ali više ne, jer se ne isplati. Nekada sam čuvao po šest bikova u tovu. Kada sam prodao bikove uzeo sam manje novca nego što sam uložio u njih, imao sam po 100 evra štete od svakog bika. Da sam kukuruz i seno prodao, uzeo bih više, a još sam uložio svoj rad i trud. Čuvao sam i svinje, dvadesetak."

Pošto je pre desetak godina prestao da se bavi stočarstvom, počeo je da prodaje žito.

"Nešto malo ostavimo za naše potrebe, a ostalo prodajemo. Pošto imamo mesto za skladištenje žitarica ne prodajemo odmah već čekamo bolju cenu. Na početku pšenica je bila 21 dinar, a kasnije 28 dinara. Od subvencija koristimo one od 4.000 dinara po hektaru. I to država redovno isplaćuje", ističe naš sagovornik i dodaje da imaju svu potrebnu mehanizaciju, dva traktora i sve priključne mašine.

Nezgodna godina za ratare, naredni period - neizvestan

Prošla godina, kaže, sa starom cenom repromaterijala, dizela i đubriva, bila je dobra ali sada je sve poskupelo.

"Đubrivo je poskupelo za 30 odsto, poskupelo je i gorivo. Sve ono što smo zaradili prošle godine sada ćemo morati da damo za repromaterijal po višim cenama. Poljoprivreda se isplati kada se radi veća površina i kada je rodna godina. Prošle godine je bila suša tako je za trećinu roda bilo manje."

Lubenice tražene

Snaja Jelena kaže da su pre tri godine počeli da uzgajaju i lubenice na površini od dvadesetak ari.

"Imamo krupne lubenice i lepo ih prodajemo. Zarada je dobra iako oko lubenica ima dosta posla, treba da se postavi folija, da se prska kako bi plod bio lep, naravno do cvetanja jer posle nije dozvoljeno, a mi o svemu vodimo računa. Naša porodica jede sve te proizvode pa se zato trudimo da sve bude zdravo", ističe Jelena Radivojević.

Uzgajaju i ostalo voće i povrće pre svega za potrebe njihovog domaćinstva, a što ostane kao višak oni prodaju.

U briketima je budućnost?

Jelena i njen suprug Nikola planiraju da se bave proizvodnjom briketa.

"Nabavili smo mašinu koja pravi brikete. Treba još da napravimo odgovarajući objekat. Kao sirovinu koristićemo otpad sa njiva. Mislimo da će se u budućnosti briketi mnogo više koristiti za grejanje", naglašava Jelena koja ima još dosta ideja za poljoprivrednu proizvodnju.

Najukrašenija kuća za praznike

Kao što su bili složni kada se radi na njivi, Radivojevići su bili složni i u ukrašavanju svoje kuće u Kočinom Selu. I za ovu ideju zaslužna je Jelena koja je želela da obraduje svoju decu. Njihova kuća ukrašena je sa 20.000 svetlećih sijalica različitih boja i oblika. Ova jedinstvena novogodišnja atrakcija od Nove godine privlači pažnju znatiželjnih prolaznika, ali i onih koji su u medijima pročitali i videli slike kuće pa su došli da se uvere da li je ova zaista tako atraktivna. Kada dođu, svi se vrate oduševljeni i prepuni utisaka, kažu naši domaćini.

"Ove godine smo dodali dosta toga novog što nismo imali prethodne dve godine kao što su svetleće figure u obliku zvezda, zvončića, meseca, zatim imamo nove svetleće kupe, irvase, Deda Mraza. Ove godine imamo 40 vodopada i 25 meteorskih kiša."

Muzika iz fenjera upotpunila je celokupan doživljaj tako da se svakome ko dođe čini da je postao deo čarobne novogodišnje bajke. Dok je naša ekipa boravila kod Radivojevića, nekoliko automobila je stalo, a putnici su znatiželjno posmatrali kuću i fotografisali se. Jelena kaže da se prošle godine dnevno zaustavljalo po stotinak automobila, a posete traju do ponoći. Radivojevići svima izlaze u susret, razgovaraju sa ljudima koji dođu, čak ih puste u dvorište da bolje pogledaju i slikaju šta žele. Pošto među posetiocima ima puno dece, ove godine Radivojevići su pripremili i slatkiše da ih posluže.