Nema prelaznih zaliha pšenice - ko može neka lageruje

Pokrajinska vlada je kako je Milićević naveo posvećena agraru, o čemu govori i ulaganje od preko 20 milijardi dinara, koliko je u protekle tri godine iz pokrajinskog budžeta usmereno direktno u subvencionisanje poljoprivrede. Takođe, indirektne investicije od 65 miliona evra usmerene su u sisteme vodoprivrede, kanalsku mrežu i poboljšanje kapaciteta kanalske mreže, čime se stvaraju uslovi za navodnjavanje novih 107 hiljada hektara vojvođanskih oranica.

"Vidimo da su se promenjeni klimatski uslovi odrazili na rod pšenice ove godine. Кroz mere podrške poljoprivredi nastojimo da predupredimo štete koje na taj način nastaju i zbog toga značajna sredstva usmeravamo u tehnološko osavremenjavanje proizvodnje uvođenjem novih površina pod sisteme za navodnjavanje za modernu i intenzivnu proizvodnju“, naglasio je Milićević.

On je dodao da cilj jeste da se obezbedi dovoljna količina poljoprivrednih proizvoda za domaće tržište i stanovništvo, ali i da se kroz izvoz ostvare značajni prihodi za našu zemlju.

Pšenica u Srbiji najskuplja u regionu: Mlinari žito nabavljaju u Mađarskoj

Ko može neka lageruje pšenicu

Stručna služba Zadružnog saveza Vojvodine i ove godine uradila je kalkulaciju troškova proizvodnje pšenice za rod 2018/2019.

"Troškovi su 98.870 dinara. Na bazi prinosa od pet tona, a ubeđeni smo da će biti niži, cena pšenice bez akumulacije bi trebalo da bude 19,21 dinara. Kada dodamo akumulaciju od 10 odsto, cena pšenice bi trebalo da bude 21,20 dinara. Tržište će odrediti cenu pšenice. Ne znamo kakav će biti rod i koliko će se pšenice skinuti i koliko će ući u silose. Imamo pouzdane podatke da prelaznih zaliha nema, silosi su prazni. Svi zemljoradnici, zadrugari i proizvođači pšenice koji imaju finansijsku mogućnost neka sačekaju i lageruju pšenicu," istakao je predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

Čuruške paore ne veseli žetva

Po katastarskom jutru čuruški paori očekuju prinos od dve i po do tri tone. Pšenicu će, kažu, skinuti do kraja ove nedelje. Što se tiče kvaliteta, on će pratiti prinos. Prvi podaci pokazuju da se hektolitar u proseku kreće  u rasponu od 72 do 76-78 kilograma.

"Ova godina je krenula loše. Nije bilo dovoljno padavina kada je trebalo da dođe do bokorenja. Ona je tu pretrpela veliki gubitak. Kasnije se taj fond vode popravio. Međutim, prve informacije koje dobijamo sa terena nisu baš dobre. Prinos je nešto manji od prosečnog, a kvalitet lošiji u odnosu na prošle godine. Pojavio se korov iako smo ispratili sve agrotehničke mere. Do sada još niko nije izlazio sa nekim velikim cenama, sačekaćemo ovih dana da vidimo kako će to tržište urediti. Na to mi ne možemo da utičemo. Nadamo se da će cena biti dobra i kalkulativna za naše poljoprivredne proizvođače“, kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Čurug, Jovan Milin.

Sedamdesetogodišnji Milorad Milinkov iz Čuruga, po struci trgovac, pšenicu je posejao na dva i po jutra. Zadovoljan je izgledom zrna, naročito ako se uzme u obzir da je parcelu zaštitio od insekata i korova. Međutim, prinos ga neće usrećiti.

"Ove godine će žetva pšenice podbaciti i to mnogo. Seme uzimam sa Instituta sa Rimskih šančeva. Godinama sejem NS 40s i uvek sam bio zadovoljan. I sad ću verovatno biti, ali videćemo kad ovršamo. Pšenicom sam oduvek bio zadovoljan, ali sada me muči što treba korisiti mnogo zaštita zbog raznoraznih insekata. Kad god to nije postojalo. Posejali smo pšenicu i čekali da padne kiša i da dođe do žetve. Što se tiče cene, čuo sam da će neka akontacija biti oko 12 dinara, nažalost mislim da cena neće biti velika," objašnjava naš domaćin.

Izvoz pšenice zavisiće od tržišnih viškova

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević je rekao da se u Vojvodini ove godine očekuje rod pšenice od milion i po tona. U prvih pet meseci 2019. izvezeno je oko 120.000 tona. Izvoz se dalje nastavlja i zavisiće od tržišnih viškova u ovoj godini. 

"Agrar, pogotovo proizvodnja hrane, u prvih pet meseci ove godine je u izuzetnom porastu. Spoljno-trgovinska razmena iznosi oko 840 miliona agrarnih proizvoda, od toga 600 miliona evra je izvoz, a veliki deo tog izvoza čine žitarice, kukuruz i pšenica. Prošle godine je pored domaćih potreba, izvezeno oko 800.000 tona," rekao je Vučurević.