Najznačajnija ratarska kultura: Pšenica ima 10 fenofaza

Pšenica je naše najznačajnije hlebno zrno i jedna od najrasprostranjenijih žitarica u svetu. Uzgaja se na svim kontinentima, a na čak jednoj četvrtini svetske obradive površine zasejana je ova ratarska kultura. Nezamjenjiva je u ishrani ljudi i značajna je u mlinarstvu, farmaceutskoj i prerađivačko - prehrambenoj industriji, te proizvodnji stočne hrane.

Razlikujemo dve privredno značajne vrste: Triticum durum (tvrda pšenica) i Triticum vulgare (meka pšenica). Dva osnovna tipa pšenice su ozima i jara. Ozima se uzgaja na području blage i umereno kontinentalne klime. Za setvu ozime pšenice u Srbiji najbolji izbor je mesec oktobar. Jara pšenica bolje podnosi sušu i visoke temperature, kraće je vegetacije i uzgaja se na suvim kontinentalnim oblastima.

Pšenica ima 10 fenofaza

Fenofaze pšenice su klijanje, nicanje, ukorjenjivanje, busanje, vlatanje, klasanje, cvetanje i oplodnja, formiranje zrna, nalivanje zrna i sazrevanje zrna.

Klijanje

Zavisno od biljne vrste, semenu je potrebno upiti dovoljne količine vode kako bi se aktivirali životni procesi. Zrnu pšenice je potrebno 45 - 55 odsto vode u odnosu na ukupnu masu zrna. Upijanjem vode započinje bubrenje. Bubrenje može početi i na temperaturi od 0°C. U tom slučaju je vrlo sporo i intenzivira se porastom temperature. Takođe, ono može biti prekinuto zbog niske vlažnosti ili visokih temperatura. Uz odgovarajuću toplinu i količinu kiseonika, dolazi do aktivacije enzima i razgradnje visokomolekularnih jedinjenja. Tokom klijanja dolazi do raznih biohemijskih procesa u zrnu popraćenih oslobađanjem toplote i upijanjem vode.

Nicanje

Sledeća faza je nicanje. Započinje pojavom prvog lista na visini 2 - 3cm od površine tla. Prvi je list umotan u koleoptilu koja ga štiti prilikom probijanja kroz tlo. Drugi list se javlja 5 - 7 dana nakon pojave prvog. Vremenski period od setve do faze nicanja zavisi od temperature, vlažnosti tla i dubine setve. Suma srednjih dnevnih temperatura kreće se 10 - 12°C.

Ukorenjivanje

Primarni i sekundarni koren čine korenov sistem pšenice. Primarni se sastoji od 3 - 5 korenčića. Primarno korenje raste do faze cvetanja, ali ostaje aktivno do kraja života biljke. Sekundarni koren počinje da se stvara u fazi tri lista iz čvora busanja. Ono prodire u dubinu 50 - 60cm. Jako se grana, a maksimalna masa korenja postiže se u cvetanju. U optimalnim uslovima sekundarno korenje može rasti i do mlečne zrelosti. Dubina prodiranja korenja zavisi od strukturi tla, hemijskih svojstava, vlažnosti tla i sorte pšenice. Pri nižim temperaturama, koren raste brže od nadzemnog dela, dok se pri višim temperaturama razvija tanko korenje manje mase.

Bokorenje

Faza bokorenja (busanja) obuhvata podzemno grananje stabljike pri čemu nastaje sekundarno korenje. Može biti slabije ili jače izraženo, a zavisi od gustoći setve, krupnoće semena, količine svetlosti, količini hraniva u tlu, trajanju faze busanja i sorte pšenice. Ukupno busanje obuhvata sve vlati nastale iz jednog semena. Izražava se koeficijentom busanja, a isti predstavlja prosečan broj vlati po jednoj biljci. Najveću produktivnost, odnosno najveći klas i najveći broj zrna na klasu ima primarna vlat, dok su sekundarne i tercijarne vlati nastale busanjem manje produktivne i kasne u razvoju. Busanje prestaje kada se temperature popnu iznad 20°C.

Vlatanje

Vlatanje obuhvata izduživanje stabljike i reproduktivno razdoblje pšenice. Kada u rukavcu lista napipamo prvo kolence, možemo zaključiti da je počela faza vlatanja. Karakteriše ga naglo povećanje biljne mase što označava i veće potrebe biljke za vodom i hranivima. Dužina vlatanja utiče na stvaranje elemenata prinosa, stoga je ova faza predusev za veći broj zrna u klasu. Poklapa se s etapama organogeneze u kojima nastaju začeci klasića i cvetova, određuje se njihov konačan broj, odvija se makrosporogeneza, mikrosporogeneza i gematogeneza.

Ekološka proizvodnja pšenice

Spoljni uslovi poput temperature, količine vode i hraniva imaju značajan uticaj jer se u ovoj fazi, osim klasića, javljaju i cvetovi te tučak i prašnici. Osim navedenog, bitna je i količina fosfora koja uveliko utiče na formiranje plodnice i fertilnost cvetova.

Klasanje, cvetanje i oplodnja

Pojavom klasa iz rukavca gornjeg lista počinje klasanje koje traje nekoliko dana. Sledi cvetanje. Cvetovi u klasu ne cvetaju jednako. Cvetanje jednog klasa traje 3 - 5 dana, a useva 6 - 7 dana. Pšenica je samooplodna biljka, pa se raspršivanje prašnika i oprašivanje obavlja u zatvorenom prostoru. Visoke temperature, niska relativna vlažnost i nedostatak hraniva mogu prouzrokovati manju fertilnost cvetova i slabiju oplodnju. Fosfor je od velikog značaja u razvoju cvetova.  Dnevne temperature 20 - 25°C, noćne oko 11°C i relativna vlažnost zraka oko 70 odsto čine povoljne uslove za ove faze.

Formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna

Faza formiranja zrna traje oko 20 dana. Na kraju ove faze, zrno je normalne dužine, ali neispunjeno i sadrži 20 - 25 odsto konačne mase. Završetkom faze formiranja, dolazi do faze nalivanja zrna, odnosno nakupljanja organske i mineralne materije u zrnu. Sastoji se od: mlečne zrelosti, testastog stanja, voštane zrelosti i pune zrelosti. Sazrevanjem zrna smanjuje se njegova vlažnost, a povećava udeo suve materije.

Nalivanje zrna traje 16 - 22 dana i najintenzivnije je u mlečnoj zrelosti i testastom stanju, a završava kada se vlažnost zrna spusti na oko 40 odsto. Voštana zrelost traje 6 - 8 dana. U sušnim i toplim uslovima se može skratiti, dok se u vlažnim može produžiti. Na početku voštane zrelosti vlažnost zrna iznosi 40 - 35 odsto vode, u sredini 35 - 25 odsto, a na kraju 25 - 20 odsto vode. Kraj voštane zrelosti obeležava vlažnost 25 - 20 odsto, te karakteristična veličina i boja zrna, odumiranje listova i biljke žute boje. Visoke temperature i suša skraćuju trajanje nalivanja, pa pšenica u takvim uslovima ima sitnije zrno i manji ukupni prinos.