Momenat siliranja najbitniji za kvalitet silaže

Iako deluje rano nije na odmet na vreme pripremiti se za posao spremanja silaže, jer praksa pokazuje da poljoprivrednici veoma često siliraju raznovrstan materijal, različitog kvaliteta i zato se neretko dešava da krajnji rezultat bude proizvod slabijeg kvaliteta ako se tome doda i lošije skladištenje, bude više štete nego koristi.

Kiša u pravo vreme

Izuzetno visoke temperature u julu mesecu uticaće na ovogodišnje prinose kukuruza s obzirom da je ovoj biljci potrebno mnogo vlage baš u periodu takozvanog metličenja. Kiša koja je u lozničkom kraju pala, došla je u pravo vreme, ipak nedovoljna da popravi stanje, pa se poljoprivrednici nadaju većim količinama padavina iako u ovom kraju važi pravilo da za kukuruz nema loše godine.

Blizina Drine i visok nivo podzemnih voda u ovom kraju kukuruzu daju mogućnost da i u sušnim godinama ostvari zadovoljavajuće prinose, kaže savetodavac za ratarstvo iz lozničke Poljoprivredne službe Dušan Despotović za Agroklub.

"Ipak, oseti se nedostatak padavina ovog leta, a ekstremno visoke temperature mogu odložiti pojavu svile. Sve to će znatno ubrzati poslove oko spremanja silaže. Kako bi poljoprivrednici napravili onu kvalitetnu prvo moraju da izaberu pravi hibrid, koji ima visok prinos zrna, visok prinos ukupne suve materije, da su stabilni u proizvodnji i da imaju visoku svarljivost", ističe Despotović i dodaje da je najbitniji udeo zrna u ukupnoj zelenoj masi jer zrno daje 80 odsto više energije u laktaciji nego zelena masa.

Prema njegovim rečima kvalitet u velikoj meri će zavisiti od momenta i načina žetve jer od procenta zrelosti klipa zavisi koliko i kako će je životinje svariti, a to opet utiče na proizvodnju mleka i mesa.

Spremanje uskoro kreće

Kada krenuti sa spremanjem silaže pitanje je koje uvek muči poljoprivrednike, ali jedno od primenljivih pravila u praksi je kada je mlečna linija zrna između 1/4 i 2/3 celog zrna, što se lako uočava na presku klipa, tada se procenjuje da je vlaga kukuruza između 72 i 63 procenta. Međutim, Despotović nagašlava da je najpovoljniji momenat kada ta linija dostigne 1/2 do 2/3 zrna jer je vlaga tada između 34 i 37 procenata što u startu daje preduslove za spravljanje krmiva vrhunskog kvaliteta.

U tom momentu skidanja postiže se najoptimalniji odnos između vlakana, skroba i proteina, a takva silaža je najsvarljivija za stoku što će uticati na visoku proizvodnju mleka. 

Proizvođači bi trebalo da obrate pažnju i na visinu košenja jer je pravilo da niska kosidba na oko 10 centimetara povećava ukupan prinos, ali smanjuje njen kvalitet i svarljivost. Suprotno, visoka kosidba od 50 centimetara maksimalno povećava svarljivost ali smanjuje ukupan prinos mase po hektaru. Proizvođači samo moraju da odrede optimum prinosa mase i same svraljivosti, ali je preporuka da visina otkosa bude oko 20 centimetara jer se tada postiže visok prinos zelene mase, ali u isto vreme i visoka svarljivost.

"Ako nastave ovakve vrućine spremanje silaže očekujem za jedno desetak dana. O tačnim prinosima ne mogu govoriti ali očekujem 15 tona po hektaru, ali naravno sve zavisi od vremenskih prilika. Zavisi i na kojoj mi je parceli kukuruz, na dobrim zemljištima on se još uvek dobro drži, ali na 'ljutačama', kako mi kažemo, ne znam da li će biti išta roda", kaže Peđa Prodanić, proizvođač iz Novog Sela koji žuto zrno seje na 22 hektara. 

Pre svega očistite objekte za skladištenje

Nešto roda svake godine proda, ali najveće količine ostavlja za svoju stoku s obzirom da se bavi tovom junadi i svinja, ali i mlečnim govedarstvom. Kukuruz je kako je naveo u zavisnosti od roka setve i uslova koji su vladali tokom vegetacije trenutno u fazi metličenja, kada mu je vlaga neophodna, ali da se u našim uslovima ne navodnjava tako da je sada sve u "božijim rukama".

Prodanić se nada solidnim prinosima i ukazuje da se sa izborom hibrida može znatno uticati na krajnji rezultat.

"Za silažu sejem hibride koji su baš za to namenjeni, nekoliko semenskih kuća. Mnogo stvari utiče na prinos, njiva, kako ste je obradili, koliko đubriva bacili, koji hibird. Godinama sejem iste silažne hibride. Živim od toga i ne bih se igrao, uvek idem na sigurno", rekao je ovaj proizvođač, koji se polako priprema za spravljanje, pre svega čisteći objekte u kojima je skladišti, jer se ni taj momenat ne sme zanemariti. 

Intenzivno stočarstvo danas se ne može zamisliti bez upotrebe silaže. Treba imati na umu da je to najčešći i najobimniji obrok u ishrani tovnih junadi i mlečnih krava. Ujedno i najjeftiniji, ali to ne znači da treba da bude obrok sa najmanjim sadržajem hranljivih materija pa se njenom spravljanju mora posvetiti velika pažnja.