Mikotoksini u kukuruzu, berba, čuvanje i skladištenje

Poljoprivredni proizvođači pred berbu kukuruza u polju, obavezno moraju na svakih nedelju dana da kontrolišu rod uklanjanjem komušine i pregledom klipova sa sto biljaka. Ukoliko utvrde da na njivi postoji više od deset odsto klipova sa simptomima truleži, taj kukurz treba što pre da oberu i osuše zrno na manje od 14% vlage.
Dejan Mujakić, stručnjak za zaštitu bilja u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, poručuje proizvođačima da pre berbe redovno prate sadržaj vlage u zrnu i ako postoje uslovi za brzo sušenje zrna (do 48 sati) kukruz treba brati sa 23 odsto vlage. Ukoliko ne postoje takvi uslovi, treba sačekati da vlaga padne na 14% pod uslovom da nije došlo do pojave intenzivnih simptoma.

Dobro podesiti kombajne

U berbi kombajn obavezno treba podesiti, tako da pravi što manja oštećenja. "Ukoliko je ratari obavljaju ručno obavezno treba da uklanjaju klipove sa simptomima. Koncentracija mikotoksina je manja u najvećem broju slučajeva ukoliko se setva i berba obave ranije. Otuda kombajn treba podesti tako da uklanja klipove sa najvećim procentom infekcije i ujedno obezbediti kapacitete za sušenje, kako bi se izbeglo bilo kakvo zadržavanje zrna“, priča Mujakić.

Po njegovim rečima ukoliko se zrno suviše dugo suši na polju u nepovoljnim vremenskim uslovima, preostala vlaga u zrnu može biti dovoljna da u uslovima čuvanja obezbedi kontinuirani razvoj gljiva, koje su izvršile infekciju na polju. Isto tako u sušnim godinama ne treba ostavljati klip da se suši na njivi zbog pucanja zrna, jer su takva oštećenja mesta infekcije patogenim gljivama.

Uticaj mikotoksina na zdravlje i produktivnost domaćih životinja

Sušenje zrna

On savetuje proizvođačima da je neophodno da posle berbe u što kraćem roku smanje sadržaj vlage u zrnu da bi se zaustavio razvoj gljiva, njihova fiziološka aktivnost i produkcija mikotoksina. Sušenje zrna do 14 odsto vlage treba obaviti u roku od 24 do 48 sata posle berbe. Posle sušenja treba izbegavati skladištenje toplog zrna u hladna skladišta, jer će se pojaviti kondenzacija. Zbog toga je potrebno ohladiti zrno do dva odnosno pet Celzijusovih stepeni posle sušenja, a pre skladištenja.

"S obzirom da u našoj zemlji od ukupne poljoprivredne proizvodnje najveći deo pripada manjim proizvođačima, mogućnosti veštačkog sušenja kukuruza su male. S toga se kukuruz uglavnom suši prirodnim putem i čuva u koševima ili različitim prilagođenim skladištima. U takvim uslovima zrno koje ne bi smelo da sadrži više od 24% vlage, treba pažljivo pregledati i odbaciti sve klipove sa promenjenom bojom (crvena, ružičasta, ljubičasta, bela) ispucalim ili isklijalim zrnima, mehanički ošećene klipove, kao i delove kočanke i nečistoće. Ovakav način sušenja je bezbedan samo ako je atmosferska vlaga 55% do 75% , a temperatura od četiri do 15 Celzijusovih stepeni“, kaže Mujakić.

Čuvanje zrna

Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe takođe savetuju ratarima da pre unošenja zrna u skladišta obavezno moraju dobro da ih očiste i da održavaju higijenu tokom obavljanja ovog posla. Svi prostori za čuvanje moraju biti pre unošenja zrna higijenski ispravni, a kasnije se moraju redovno kontrolisati uslovi u njima. Takođe se mora izdvojiti prošlogodišnji rod od ovogodišnjeg. Kukuruz nikako ne treba skladištiti na betonu kako ne bi došlo do pojave kondenzacije. Skladišni prostor mora imati neometan protok vazduha ili da se svakodnevno provetrava.

Temperatura i relativna vlažnost vazduha u skladištima utiču na sastav mikoflore zrna. Na temperaturi od pet do 10 Celzijusovih stepeni skladišne gljive se razvijaju veoma sporo, dok je na povišenoj temperaturi (više od 20 Celzijusovih stepeni) porast veoma brz. Treba redovno pratiti pojavu truleži na klipu i zrnu i odbaciti bolesne. Trulež klipa u zavisnosti od prouzrokovača može biti različite boje - zelene, bele, crne ili jako crvene. Za sada ne postoje raspoloživi fungicidi koji se efikasno koriste za kontrolu razvoja gljiva na zrnu za ljudsku upotrebu. Registrovano je nekoliko preparata pod različitim imenom na bazi organskih kiselina, a to su propionska i izobutarična kiselina ili mešavine ovih kiselina s amonijum izobutiratom. Ove kiseline ne odstranjuju prethodno formirane mikotoksine u zrnu, ali mogu zaustaviti razvoj gljiva i time dalju biosintezu mikotoksina.

Skladištenje važno kao i berba

Dve preporuke za skladištare

Pre skladištenja kukuruza u klipu odnosno zrnu obavezno treba izvršiti sanaciju skadišnih kapaciteta. "Moraju dobro da se zatvore sve pukotine i otvori radi sprečavanja pojave razvoja štetočina i proveriti stanje higijene i ispravnosti delova predviđenih za prijem kukuruza u klipu ili zrnu.Takođe, treba proveriti ispravnost uređaja za merenje temperature i primenu fumiganata i kontaktnih insekticida radi uspešnog suzbijanja skladišnih insekata i sprečavanja nastanka novih oštećenja zrna kukuruza pogodnih za razvoj štetnih mikroorganizama. Nakon detaljnog čišćenja svih mesta, mrtvih uglova i udubljenja u koja zrna mogu da dospeju i ostanu do novog čišćenja izvršiti dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju," kaže Mujakić.

On takođe dodaje da pre prijema kukuruza u klipu ili znu treba utvrditi kvalitet zrna, pripremiti zrnastu robu i mesta za skladištenje u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane. Zrna treba prečistiti pre stavljanja u ćelije, a ukoliko zrna kukurza imaju sadržaj vode iznad 15% obavezno ih osušiti.

Tokom skladištenja kukurza u klipu treba uvesti i poštovati sistem kontrole zrna HACCP. Tokom skladištenja kukuruz održavati na nivou od 14% sadržaja vode u zrnu, a vizuelno plesniv klip odbaciti. Nakon sušenja poželjno je kukuruz ohladiti na 4 Celzijusovih stepeni, stalno kontrolisati vlažnost i temperaturu. Dnevno meriti temperaturu u silo ćelijama, a sadržaj vode i plesni meriti na dve nedelje.

Prisustvo skladišnih štetočina do zime, tokom proleća utvrđivati na 10 do 15 dana, a tokom zime na 20 do 30 dana. Zbog sprečavanja razvoja plesni u skladištima gde ne postoje sušare, zrnastu masu namenjenu ishrani stoke je preporučljivo konzervisati sredstvom na bazi propionata i organskih kiselina.