Prema najavama domaćih poljoprivrednika, suncokret bi mogao da zauzme oko 250.000 hektara, tridesetak hiljada hektara više nego lane.
Ovog proleća u Srbiji će biti zasejano oko dva miliona hektara. Najveću površinu zauzeće, tradicionalno, kukuruz - oko 950.000 hektara, što je oko 70.000 hektara manje nego prošle godine. Zbog dobre cene, ali i problema u Rusiji i Ukrajini, koje su velike žitnice, ratari će više sejati uljarice - soju i suncokret, prenosi RTS.
Prema najavama domaćih poljoprivrednika, suncokret bi mogao da zauzme oko 250.000 hektara, tridesetak hiljada hektara više nego lane. Procenjuje se da bi zbog ratnih sukoba u Ukrajini proizvodnja suncokreta u toj zemlji mogla da padne na najniži nivo u poslednjih 13 godina - na oko 4,3 miliona hektara, za trećinu manje nego prošle godine.
Suncokret bez prihrane - ratari se nadaju ceni roda preko 100 dinara?
"Ove godine će uljarice biti interesantnije od kukuruza, pre svega, zbog izostanka robe iz pomenutih zemalja, jer oni su odgovorni za 80 odsto svetske proizvodnje suncokreta, ali i zbog manjih ulaganja koja su neophodna kada je u pitanju setva suncokreta i soje u odnosu na kukuruz", kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja "Žita Srbije" za Javni servis.
Računica pokazuje da su ulaganja u hektar kukuruza oko 1.000 evra, dok se na istoj površini suncokret seje za 600 do 700 evra.
Osim za suncokret, javlja se i veliko interesovanje za uljanu repucu, koja je prošle godine posejana za skoro 30 odsto više površina nego godinu pre. To je uljarica koju proizvode dobro organizovani poljoprivrednici sa preciznom mehanizacijom, zaključuje RTV.
"Ja prognoziram da će prinosi biti dobri bez obzira na potencijalno kritičan period koji predstoji, a to je rast kulture, cvetanje i formiranje nalivanja semena. Ako nas održi prolećna vlaga i ne bude vremenskih nepogoda, imaćemo dobre prinose", kaže za ovaj medij stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Ana Marjanović Jeromela.
Tagovi
Autorka
