Mak: Cena "nepoznate" kulture u Srbiji čeka na Čehe?

Pored uobičajenih kultura kao što su pšenica, kukuruz i suncokret, koje se uzgajaju u selu Padina kod Pančeva, uljani mak svakako iskače iz okvira. Samo nekolicina gazdinstava se bavi njegovom proizvodnjom na veliko, a Mihal Hromčik je jedan od iskusnijih domaćina koji se već više od 20 godina bavi gajenjem ove zanimljive kulture.

"Ove godine sam uljani mak zasejao na 13 ha, a moj brat sa kojim radim zajedno je takođe posejao oko 13 ha", kaže Hromčik i dodaje da ima sopstvenu specifičnu mehanizaciju koja se koristi prilikom proizvodnje. Ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i korisnik je subvencija za poljoprivrednike.

"Vrlo specifična situacija kada se govori o subvencijama za poljoprivrednike. Naše gazdinstvo se vodi pod klasičnim ratarstvom, dok na primer mak koji sejemo već godinama ne postoji u setvenoj strukturi naše zemlje. Zovete telefonom ministarstvo, a oni vas pitaju da li se u Srbiji seje mak?", kroz smeh navodi Hrončik i dodaje kako je ovo zrno koje seje prijavljeno kao - ostalo industrijsko bilje.

Cena u septembru?

Što se tiče ovogodišnjeg prinosa, očekuje da će biti manji za nekih 30 odsto, što bi bilo nekih 800 do 900 kg po hektaru dok je prošle godine rodilo i preko tone po hektaru. Cena roda za prošlu godinu se kretala od 1,8 do dva evra po kilogramu.

"Ove brojke se odnose na slovačke i češke sorte koje koristimo u proizvodnji", pojašnjava ovaj domaćin i dodaje da uopšte ne koriste domaće seme jer je lošijeg kvaliteta nego uvozno originalno seme koje koriste u zadnjih pet godina.

"Obzirom na to da se otkupna cena za ovu godinu još uvek nije formirala jer žetva u Češkoj kreće kasnije nego kod nas, ne znam čemu se nadati. Pretpostavljam da bi usled svih pokupljenja i cena maka bi trebalo da ide na gore. Mora porasti na bar 2,5 evra po kilogramu inače se neće sejati, neće biti isplativo", zaključuje naš sagovornik informišući čitaoce da Česi diktiraju cenu kao najveći svetski proizvođači, a oni za nama sa žetvom kasne bar mesec dana.

Konačna otkupna cena bi trebalo da bude poznata početkom septembra.

Provetravanje i čišćenje

Zbog nedostatka kiše u maju, i prinosi su niži ove godine.

"Žetvu radim kombajnom koji kako kosi, kupi sav mak sa sve čaurama, tako da je veliki procenat nečistoća u rodu. Nakon toga, mora se raditi provetravanje, bar dva puta, odnosno treba da se rade 'dve ruke' ne bi li se dobio rod sa samo 10 odsto nečistoća", objašnjava Hromčik otkrivajući da upravo takav mak i izvoze jer ga otkupljivač u Slovačkoj posle sam procesurira, po standardima EU, do propisane čistoće.

Provetravanje se radi u specijalnim rotirajućim valjkovima napravljenim od žice koji odvajaju čaure i ostale suve nečistoće dok manji transporter ispod tog valjka prikuplja seme i transportuje do mašine koja ga posle odlaže u ogromne vreće u kojima će na kraju i doći do otkupljivača.

"Pre odavanja roda samo se urade analize na teške metale (Kd), pesticide, insekticide i nečistoću u Jugoinspektu u Novom Sadu i ako je sve u redu sa uzorcima koje smo poslali otkupljivaču, mak je spreman za izvoz", zadovoljno dodaje ratar napominjući da uvek oko dve do tri tone čuva kod kuće kako bi snabdevao lokalnu pekaru i prodavao na kućnom pragu po ceni od 400 din za kilogram.