Kvarovi na kombajnu u toku žetve - kako ih popraviti?

Na teritoriji opštine Knjaževac od strnih žita se najviše gaje pšenica, ječam i ovas. Usled nedostatka snežnog pokrivača u zimskim mesecima i nedovoljne količine kiše, posebno u maju mesecu, došlo je do znatno manjeg prinosa žita ove godine. Prema rečima poljoprivrednika u okolini Knjaževca ove godine se očekuje samo tri tone po hektaru pšenice, što je ispod svakog proseka. Nepovoljni vremenski uslovi su znatno uticali na smanjenje prinosa žita, kojeg će biti manje nego prošle godine.

Poljoprivrednik iz knjaževačkog sela Jakovac Zlatko Cvetković godinama žanje pšenicu, ovas i ječam u svim okolnim selima.

Šta sve treba proveriti na kombajnu pre žetve pšenice?

"Prvi susret sa žitnim kombajnom imao sam sa svojih 17 godina, kada sam se zaposlio u tadašnjoj  zadruzi 'Sloga' u Minićevu, davne 1988. godine. kao pomoćnik glavnog kombajnera. Svoj prvi kombajn 'Dojc-far' nemačke proizvodnje kupio sam 2000. godine", kaže Cvetković i dodaje da je dugo dobro radio sa njim, sve dok se nije desio kvar na motoru, pa je morao da se zameni kompletno.

Problem u nabavci rezervnih delova 

Ono što takođe napominje, a tiče se rezervnih delova za kombajne koji su starijih godina proizvodnje je činjenica da ih je teško naći u slobodnoj prodaji, u radnjama, osim kod ljudi koji se bave rasturanjem starih kombajna.

"Godinama kasnije 'Dojc-far' je zamenio Zmaj 133 koji vozim i danas. Osim nekih sitnih, lako rešivih problema, imao sam do sada samo dva malo veća kvara", nastavlja svoju priču naš sagovornik i dodaje da je jako nezahvalno kada se kombajn pokvari u toku žetve, posebno ako je teren nepristupačan, što u knjaževačkom kraju jeste takav slučaj.

Cvetković kaže kako se pojedine parcele nalaze na većim uzvišenjima gde su prilazni putevi u jako lošem stanju i da je nekada teško prići kombajnom čak i kada je potpuno ispravan. Međutim, kako kaže, žito se mora požnjeti.

"Ove sezone sam imao peh upravo zbog neravnog terena. Parcela je u jednom delu usled osnovne obrade zemljišta neravnomerno obrađena, pa je brazda bila nešto dublja. Pri okretanju kombajna, zadnjim točkovima sam upao u brazdu i tom prilikom se slomio deo koji drži zadnji trap. Tog istog dana sam uspeo da nađem rezervni deo u blizini Knjaževca, pa je ubrzo zamenjen", kaže ovaj ratar.

Zmaja 133 u radu možete pogledati u videu:

"Svaki kvar svakako uspori napredak žetve, ne samo tog dana, već i u narednom periodu dok se to ne reši. Nije problem pronaći rezervni deo već objasniti ljudima da žetvu moramo odložiti za par dana kako bi se kombajn osposobio za rad. Onda jedna zakazana žetva pomera drugu i tako u nedogled. Nekada to traje samo jedan dan, ali sve zavisi za koji vremenski period sve to može da se reši", kaže naš sagovornik i nastavlja svoju priču o najvećem kvaru koji mu se desio na početku ove sezone.

“U toku žetve lager koji se nalazi u menjaču iznenada se polomio, samim tim je uništen zupčanik na prvoj brzini, kao i zupčanik na diferencijalu. Mogu slobodno reći da je ovo najozbiljniji kvar u mom dosadašnjem radu sa kombajnom. Međutim, kao i sve do sada i to se uspešno završilo pa se žetva može nastaviti", ističe Cvetković.

Takođe ističe da je u sezoni protekle godine imao kvar na prijemnom biteru, tačnije njegovoj osovini koja je ubrzo zamenjena.

Pozivanje majstora skupo košta - u vremenu i novcu

Ono što posebno napominje kada je bilo koji kvar u pitanju je da treba biti strpljiv u pronalaženju rezervnog dela, jer ne mora da znači da je rezervni deo koji je u polovnom stanju bolji od ovog u kvaru. Svako ko se bavi ovim poslom mora dobro poznavati rad kombajna i sve njegove delove, kako bi sam uspeo da reši svaki problem. Pozivanje majstora oduzima dodatno vreme, ali i novac.

"Do sada sam svaki problem uspeo sam da rešim. Volim ovaj posao, dobro poznajem svoj kombajn i već me svi u okolini odlično znaju. Godinama unazad imam svoje mušterije. U toku jednog dana žanjem oko tri hektara, što uglavnom u sezoni bude ukupno oko 40-ak ovršenih hektara. Osim par problema, sa ovim kombajnom nisam imao većih briga", kaže Cvetković i dodaje da je bilo sitnijih popravki, zamena kaiševa i slično, ali ništa što je komplikovano, ili skupo.

Na kraju žetve, kako kaže, detaljno očisti i opere kombajn, da bude spreman za narednu sezonu. S obzirom da je žetva pšenice tek počela u istočnoj Srbiji ostaje da vidimo koliki je danak uzela suša u ovom delu naše zemlje i koliki će stvaran prinos biti.