Korova je svake godine sve više. Odgovara im viša temperatura nego kultivisanom bilju, što im daje prednost. Pogoduju im azotna đubriva, a postaju sve otporniji na herbicide.
U najdužem svetskom eksperimentu, Broadbalk u Velikoj Britaniji, započetom davne 1843. godine, istraživači su otkrili da na parcelama gde herbicidi nikada nisu bili korišćeni, gubici pšenice zbog korova neprestano rastu još od 1960-ih.
Proučavali su ozimu pšenicu kako bi otkrili razlike u primeni neorganskih i organskih đubriva. Više od sto godina kasnije, 1960-ih su na nekim parcelama primenjivali herbicide, a na nekima nisu. Prikupljali su podatke od 1969., kada se počeo osećati učinak "zelene revolucije" i kada su sorte pšenice sa većim prinosima i povećana upotreba azotnih đubriva postale svetska norma.
Zaključili su da je upravo zbog primene hemijskih sredstava u prvih deset godina izgubljena gotovo trećina žetve, a između 2005. i 2014. gubitak je porastao. Tim koji je sproveo studiju, kao razlog navodi činjenicu da u sve toplijoj klimi korovi bolje uspevaju od kultivisanih useva.
Dodatni problem je i azotno đubrenje od kog osim useva korist imaju i neželjene biljke. Dakle, istraživanje je dokazalo da je njihova primena smanjila prinose pšenice više na parcelama gde su korišćene veće količine. Stoga bi nove sorte kojima je potreban veliki unos azota mogle da postanu osetljivije na neželjeno samoniklo bilje, pogotovo ako otpornost na herbicide postane veća.
Na primer, dokazali su da je mačji rep (Alopecurus myosuroides) oduvek bio prisutan i to pogotovo na parcelama gde su se obilno koristila azotna đubriva.
Međutim, njihovi podaci jasno pokazuju da su povećani globalni prinosi mogući isključivo istovremenim porastom upotrebe pesticida. Ali, više od pola veka dosledne primene herbicida dovelo je do porasta rezistentnih korova.
"Usevi su sada osetljiviji na korove nego pre pojave herbicida", upozorio je vodeći autor studije dr Džonatan Stroki. Pojasnio je da je smanjivanje gubitaka prinosa uzrokovano njima sve veći izazov zbog otpornosti na ova hemijska sredstva i da se poljoprivrednici više ne mogu osloniti samo na njih.
"Ako uporedimo izgubljeni prinos u prvih deset godina prikupljanja podataka, oni su u proseku uništili 32 odsto prinosa u poređenju sa 54 odsto u poslednjih deset godina", rekao je. Dodaje da rešenje leži u integrisanoj zaštiti bilja i održivim rešenjima.
"Ratari će u budućnosti morati da uzmu u obzir osobine koje smanjuju gubitke prinosa zbog korova, kao i one koje optimizuju njihov potencijal", dodao je Storki.
Poslednji faktor odgovoran za ovakvu pojavu su klimatske promene. Tokom glavne sezone njihovog rasta u Velikoj Britaniji, prosečne temperature povećale su se za otprilike 2°C u odnosu na 1969. Kako im odgovara viša temperatura nego usevima, to im daje konkurentsku prednost.
Suzbijanje štetočina bez pesticida - feromoni, združeni usevi i divlje cveće
"Ako se više ne budemo mogli osloniti na herbicide, situacija bi mogla da bude još gora nego pre njihovog uvođenja", rekao je autor zaključivši da njihovi rezultati ističu potrebu za diverzifikacijom strategija za suzbijanje korova koje osim pesticida uključuju i biološke opcije poput raznovrsnijeg plodoreda.
Tagovi
Autorka
