Koja su alternativna rešenja umesto primene glifosata?

Na početku kretanja vegetacione sezone i planiranja predsetvene pripreme zemljišta, koja je kod mnogih ratara uključivala i čišćenje polja od korova totalnim herbicidima kao uvreženu praksu, setimo se glifosata. Neko se vreme situacija oko ove najkontroverznije aktivne materije za zaštitu bilja smirila, ali njegov dan "D" se bliži.

Na području EU ima odobrenje za primenu do kraja 2022., podseća Thomas Preuse na Agritechnici, mrežnoj stranici "Deutsche Landwirtschafts-Gesellschaft" (Nemačko poljoprivredno društvo), navodeći i moguća alternativna rešenja. Jer, čak i ako se odobri nova registracija ove aktivne materije na evropskoj nivou, njena će upotreba verovatno biti ograničena u količinskom smislu i/ili će biti moguća samo u posebnim slučajevima.

Sve u svemu, poljoprivrednicima će otežati život, pa će morati da razmišlja više u smislu "sistema" nego "mere". U budućnosti poljoprivredu neće voditi tehnologija; umesto toga, tehnologija će slediti cilj ratarskog uzgoja.

Mnogi strahuju od povratka pluga

Autor navodi kako su mnogi poljoprivrednici u Nemačkoj, gde je glifosat svojevremeno činio čak 70 odsto ukupnih količina sredstava za zaštitu useva, jednostavno ponovno uveli oranje, ali drugi pak, nakon svih pozitivnih iskustava sa redukovanom obradom, ni pod koju cenu ne žele da vide plug na svojoj zemlji. Stručnjaci iz Hanse Agro, privatne konsultantske firme sa sedištem u Šlesvig-Holštajnu, veruju da bi i jedni i drugi trebalo da preispitaju svoje stavove.

Za početak savetuju da svaki poljoprivrednik, kako bi odredio cilj uzgoja i shodno tome doneo ispravnu odluku, treba postaviti nekoliko pitanja, kao na primer: Koji su zahtevi kulture koja sledi u plodoredu? Koliko vremena ostaje do setve naredne kulture? Mora li zemljište biti rahlo? Šta je sa količinom biljnih ostataka/slame i njene usitnjenosti? Na kojoj je dubini dostupna vlaga potrebna za klijanje? Gde je (pre)suvo ili (pre)vlažno? Šta moram/mogu učiniti za suzbijanje rizomskih korova, trava, puževa, miševa ili gusenica sovica pozemljuša?

Kao klasičan slučaj, u kom izostanak primene glifosata može predstavljati problem, navode primer setve uljane repice nakon ozimih žitarica. Vreme između žetve pšenice i setve repice vrlo je kratko, pa je "primamljivo" koristiti plug pre setve, jer ne može biti jednostavnije: slama se zaore, zatrpaju korovi i zemlja se dovoljno prorilja. Nije ni čudo, kažu, da se prodaja plugova ponovo povećala, iako su neki ovo oruđe već "poslali u muzej".

Plića obrada i kultivacija

Ali, prema konsultantima Hanse Agro ništa ne upućuje na to da se obrada i kultivacija ne mogu odraditi bez upotrebe pluga. Preporučuju plitku obradu u dva prohoda (četiri - šest centimetra i šest do osam), zatim jednu dublju kultivaciju i možda još jednom plitku, više kao "lažnu setvu" neposredno pre prave. Jer, ako su na parceli zastupljeni travni korovi i samonikla repica, cilj je ostaviti njihovo seme što je moguće bliže površini, isprovocirati ih na nicanje, a zatim suzbijati mehaničkim merama. Tada nastupa vrlo plitka obrada zemljišta do dubine od dva centimetra. Priključne mašine za ovu namenu su sve prisutniji na tržištu poslednjih godina, a posebno oni za podrivanje zemljišta.

Idu i korak dalje, postavljajući na problematičnim lokacijama eksperimente sa preciznom setvom repice u široke redove što omogućava jednostavno naknadno okopavanje za suzbijanje travnih korova i/ili samonikle repice.

U obrnutom slučaju, kako je reč o setvi ozime pšenice nakon uljane repice, kompaktne kratke tanjirače često su rešenje i problem u isto vreme. Prerano i preduboko tanjiranje sprečava pojavu samonikle repice. Ali, savetnici preporučuju "ravnu" obradu zemljišta sa nekoliko prohoda drljače, valjka, pa čak i malčera. Novije rešenje je skupo, ali vrlo dobro za uzgoj ratarskih kultura, jer podstiče klijanje semena uljane repice, a da ga ne smešta dublje u zemlju.

Širi plodored i drljanje

Na lokacijama podložnim suši, prinos se često određuje izostavljanjem oranja zbog očuvanja vode u zemljištu. Eksperimente koje je sproveo Savezni državni institut za poljoprivredu i hortikulturu u Bernburgu (LLG) u nemačkoj pokrajini Saska-Anhalt, to potvrđuju u četvorogodišnjem plodoredu koji uključuje šećernu repu, prolećni ječam, ozimu pšenicu kao i ozimi ječam. Glifosat nije bio potreban kod oranja ili dubokog malčiranja, pa je njegova primena smanjila isplativost.

S druge strane, na ovoj lokaciji u Saskoj-Anhaltu bez njega nisu bile moguće alternative kao setva u plitki malč, obrada u trake i direktna setva, posebno zbog velikog pritiska samoniklih biljaka/korova u uskim plodoredima. Proširivanje plodoreda sa lucernom u kombinaciji sa redovnim drljanjem je držalo korove pod kontrolom.

Zajedno sa glifosatom, možda ćemo se zauvek morati oprostiti i od čiste direktne setve, navodi doktor Joakim Bišof (LLG) i zaključuje kako jednostavnog rešenja nema. Umesto toga, suzbijanje korova trebalo bi mnogo više posmatrati kao holistički sistem raznolikog uzgoja i mera ratarske proizvodnje prilagođen specifičnostima lokacije.

Pokrovni usevi, pa i struja

Drugi "domen" ovog sredstva je njegova primena pre prolećne setve kukuruza ili šećerne repe u malč. "Protivnici" su stari korovi, kao i postrni odnosno pokrovni usevi koji nisu uopšte ili dovoljno uništeni tokom zime. Cilj je pokrovnim usevima ugušiti korove, pa njihov rod jednostavno mehanički ukloniti pre kretanja vegetacije. 

Glifosat nije potreban za setvu kukuruza u malč, kao što su pokazala ispitivanja u južnoj i istočnoj Nemačkoj, a izvestio Bavarski državni istraživački centar za poljoprivredu. Suzbijanje korova primenom selektivnih herbicida funkcionisalo je jednako dobro, za razliku od izravne setve ili sistema za obradu u trake koji se oslanjaju na prethodne tretmane.

Bez ovog totalnog herbicida, čak i uređaji poput "Elektroherba" privlače pažnju kao jedno od mogućih rešenja. Generator koji pokreće priključno vratilo proizvodi električnu energiju koja dolazi do biljke korova, na koju se distribuira pomoću klizača u prednjem priključku traktora. U dosad sprovedenim eksperimentima pokazao se efikasnim u suzbijanju tvrdokornih rizomskih korova, kao i u uništavanju međuuseva, istovremeno neoštećujući organizme u zemlji. Korak dalje u razvijanju ovog sistema omogućava vlaženje biljke rastvorom elektrolita pre primene električne energije, što značajno smanjuje potrebni napon i povećava relativno nisku efikasnost sistema.

Iz svega navedenog jasno je da će izostanak glifosata povećati zahteve rešavanja osnovnog problema - smanjenja pritiska korova na usev pri čemu je teško zamislivo da će ga biti moguće zameniti samo jednom alternativnom merom, posebno u sistemima koji ne uključuju upotrebu plugova. Gde god oranje nije moguće ili poželjno, veća će se važnost zbog toga morati pridavati plodoredu i/ili međuusevima, zaključuje Tomas Preuse.