Ko budućnost vidi u proizvodnji i preradi ovčijeg mleka?

Radoslav Lončarski iz Čuruga poljoprivredom se bavi 17 godina, a posao je zajedno sa bratom preuzeo od pokojnog oca. Uglavnom se bave ratarstvom i zajedno sa jednim prijateljem na oko 300 hektara uzgajaju kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i nešto malo raži. Manji deo te proizvodnje usmeravaju za potrebe farme ovaca, koja trenutno broji oko 200 grla rase Il de frans.

"Razmišljamo da naredne godine ubacimo i uljanu repicu, zbog nestabilne klime, odnosno sve toplijih leta. Takođe, planiramo proširenje stočarske proizvodnje. Iz Hrvatske smo naručili novu rasu ovaca, koje nema u Srbiji. U pitanju je lakon, mlečna rasa. Razmišljamo da pređemo u proizvodnju ovčijeg mleka", objašnjava Lončarski.

"Ovčije mleko će preuzimati lokalni proizvođač sireva kako bi ih oplemenio", kaže naš sagovornik i dodaje da je plan da uz kontinuirano povećanje broja grla lakon ovaca, on i brat počnu sa sopstvenom preradom mleka.

Ova godina je izuzetno teška za poljoprivrednike, jer su troškovi proizvodnje skočili "u nebesa", a pritom su mnoge kulture zbog nepovoljnih klimatskih uslova podbacile.

"Cena repromaterijala je jako skočila, kao i cena goriva. Nažalost, mi već dve godine imamo ekstremnu sušu i to nas je veoma pogodilo. Ove godine su nam jedino pšenica i suncokret dobro rodili. Što se tiče soje, to je totalna katastrofa, a i kukuruz je podbacio i ispod pedeset odsto", kaže Lončarski.

Bez zalivanja nema budućnosti u ratarstvu

Kako bi prevazišli probleme koje donosi suša, Radoslav, njegov brat i prijatelj 2017. godine kupili su tifon za zalivanje oranica. Kako kaže, efekta ima i mašina se isplatila, pa će tako u budućnosti nabaviti još takvih mašina.

"Ko bude hteo da se bavi ratarstvom moraće da zaliva njive i to će definitivno biti tako. Mašina koju trenutno imamo ne može da pokrije naše površine, zato ćemo nabaviti još koju. Izbušili smo nekoliko bunara. Srećom, imamo i njive koje se nalaze pored kanala, pa tako dobar deo parcela možemo da zalijemo, a i moraćemo svakako. Takva su vremena došla", kaže Radoslav.

Veći deo ratarske proizvodnje predaju lokalnim otkupljivačima, a u planu im je i da naredne godine krenu u izgradnju podnog skladišta. Polako privode kraju poslove oko oranja, a strukturu biljnih kultura neće menjati.

Mehanizacija nadomešćuje nedostatak radne snage

Zahvaljujući podsticajima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ove godine su presu staru četiri decenije zamenili novom. U mehanizaciju stalno treba ulagati, a te investicije se kasnije tokom proizvodnje višestruko vraćaju, kaže naš sagovornik.

"Dobili smo već pare nazad i ova pomoć nam je mnogo značila. Uzeli smo mašinu koja stvarno dobro radi. Više ne moramo da kuburimo sa radnom snagom. Njena vrednost je oko šest miliona dinara sa PDV-om, a dobili smo povraćaj od oko dva miliona. Ovo nam je treća mašina koju nam je subvencionisala Pokrajina", kaže ovaj ratar.

Prikolicu za razbacivanje stajnjaka nabavili su 2018. godine, a dve godine kasnije samohodni utovarivač stajnjaka. Postupak konkurisanja nije zahtevan niti komplikovan, a svaki vid pomoći i podrške je dobrodošao, naročito u ovim teškim vremenima, navodi Lončarski.

Želja im je da unaprede i prošire stočarsku proizvodnju, a to će zahtevati nabavku miks prikolice, kao i kosačice radnog zahvata tri metra.