Kako ukrajinska kriza deluje na najveće proizvođače žitarica?

Kriza oko Ukrajine je donela promene na svetskom tržištu. Neko će ovu situaciju da iskoristi za zaradu, dok će se drugi boriti da opstanu. Sukob je najviše podstakao strah kada su u pitanju žitarice i mineralna đubriva. I pored toga što su geografski udaljene zemlje, Argentina i Brazil i te kako osećaju posledice. Obe zemlje su veliki proizvođači žitarica i veliki potrošači đubriva.

Smanjen izvoz iz Argentine

Prema pisanju Rojtersa u Argentini suša i ograničavanje izvoza deluju destimulišuće na poljoprivredne proizvođače da iskoriste prednosti porasta cena pšenice i soje koje su porasle zbog sukoba u Ukrajini.

"Pogodnosti povećanja cena zbog vojnog sukoba su vrlo ograničene za Argentinu zbog loše žetve zbog suše", za ovaj medij rekao Gustavo Idigoras, čelnik CIARA-CEC komore prerađivača i izvoznika žitarica. Dodao je da sa ograničenjima izvoza kako bi se osigurala lokalno snabdevanje "imamo vrlo malo preostalih žitarica, manje od milion tona, s kojima nećemo moći iskoristiti bilo kakvu korist od pomeranja cena ili cena iz Ukrajine".

Američki fjučersi pšenice i kukuruza su porasli, dok je soja dostigla najviši nivo od 2012. godine. Cene su rezultat trenutne situacije. Argentina je najveći svetski izvoznik sojinog ulja i sačme, glavni dobavljač pšenice i drugi svetski izvoznik kukuruza.

Idigoras je izjavio da je ostalo malo pšenice odobrene za prodaju u inostranstvu zbog ograničenja izvoza. Žetva pšenice je završila u januaru, a proizvodnja ostalih žitarica je pogođena sušom od kraja prošle godine.

Proizvodnja pšenice u Argentini 2021/22. dostigla je 22,1 milion tona, prema zvaničnim podacima, ali su farmeri već prodali 15,5 miliona tona žitarica, a domaća potražnja za pšenicom je šest miliona tona.

Cene žitarice su porasle, ali je pitanje kako će na sledeću sezonu uzgoja žitarica delovati vremenske prilike, prvenstveno suša, i cena inputa, pesticida i đubriva.

Nestašica đubriva u Brazilu

Brazilski poljoprivrednici se oslanjaju na uvoz đubriva. Ova zemlja uvozi oko 85 odsto svojih potreba, a Rusija je njen najveći dobavljač. Reuters navodi da to može uticati na proizvodnju soje i drugih poljoprivrednih proizvoda.

"Brazil ima najviše za izgubiti među najvećim svetskim proizvođačima soje", rekao je Džeferson Soza, analitičar iz Agrinvest Commodities-a. Dodao je da konkurenti poput Sjedinjenih Država i Argentine ne koriste toliko kalijumovog đubriva kao Brazil i izrazio sumnju da ova zemlja može povećati površine pod žitaricama u ovoj situaciji.

ANDA, udruženje koje predstavlja kompanije za proizvodnju đubriva u Brazilu, navelo je u saopštenju da je rano za procenu uticaja međunarodnih sankcija, dodajući da još uvek procenjuje efekte na tržište đubriva i na lanac snabdevanja hranom.

Prema podacima koje je prikupio Agrinvest u 2021. Brazil je kupio oko 40 miliona tona proizvoda od đubriva, što je rekordan iznos. Postoji realna mogućnost da Brazil ima trenutnu "krizu snabdevanja kalijumom", rekao je Marčelo Meljo, šef odseka za đubriva u StoneX-u. Smatra da će istovremene sankcije Rusiji i Belorusiji ostaviti poljoprivrednike bez dovoljno đubriva.

"Uticaj se već može osetiti, jer je snabdevanje đubrivima otežano slabom dostupnošću pomorskog transporta", rekao je advokat za agrobiznis Frederiko Favačo. Napomenuo da će i druge oblasti trgovine biti pogođene eskalacijom ukrajinskog sukoba, jer je Rusija veliki kupac brazilskog mesa dok bi potencijalne finansijske sankcije Rusiji omele tu trgovinu.