Kako odbraniti uljanu repicu od insekata štetočina?

Sudeći po padavinama proteklih meseci, ove godine se čeka odličan rod uljane repice. Međutim, kako savetuje saradnik za poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivrednu tehnologiju PSS "Instituta Tamiš" Pančevo Jan Babka, neophodno je na vreme zaštiti useve ove uljarice od štetočina i bolesti koje joj prete tokom i nakon perioda cvetanja. Posebno treba obratiti pažnju na sledeće štetočine:

Repičin sjajnik (Meligethes arneus) preferira vrste iz porodice kupusa, a uljanu repicu posebno. Javlja se pred samim cvetanjem. Glavna hrana mu je polen, te dok su cvetovi zatvoreni gricka pupoljke dok ne dođe do prašnika, usput uništavajući čitave cvetove.

Može napraviti velike štete do samog cvetanja repice, kada kultura procveta, prašnici su insektu "kao na tacni" i ostale delve biljke ne dira. Čak može biti i koristan dok se kreće sa cveta na cvet, usput ih oprašujući. Prošle godine ovih bubica nije bilo u tolikom broju. Ne prave velike probleme ukoliko se tretmani vrše redovno.

Rutava buba jede ceo cvet

Jedna od polifagnih štetočina koja takođe pravi problem ratarima u periodu cvetanja repice je rutava buba (Tropinota hirta). Ova buba se hrani cvetovima svih biljaka. Pojede ceo cvet, sve do stabljike. Ne pravi probleme samo ratarima koji gaje uljanu repicu već i voćarima, povrtarima i ljudima u rasadnicima.

"Javlja se periodično jer nije usko vezana za agroekosistem i često prezimljava u prirodi stoga u godinama kada se prenamnoži, može napraviti velike štete poljoprivrednicima. Dobra vest je ta, da prošle godine nije zabeležena u značajnom broju", kaže Babka.

"Izuzetno je nezgodna za tretmane iz razloga što je aktivna kada su i pčele, pa ne možete vršiti tretmane pesticidima, a da ne naškodite pčelama. Takođe, zbog svog 'bundastog' tela, same hemikalije ne mogu doći do njenog disajnog sistema jer se pesticidi zadržavaju na silnim dlačicama koje ima svuda po telu i izuzetno ju je teško suzbiti na ovaj način", objašnjava poljoprivredni stručnjak.

Dobra stvar je, kako kaže, što rutava buba napada samo ivične delove parcela. Stoga savetuje proizvođačima da repicu seju celovito, odnosno da ne rasparčavaju parcele pod ovom kulturom, već da je seju na veće njive kao dodatni vid zaštite od ove štetočine.

Rešite se rutave bube bez insekticida!

"Važno je istaći da uljana repica cveta početkom maja i da je to skoro pa jedini cvet na njivama i stoga sve štetošine koji se hrane cvetovima ali i oprašivači pohrle ka poljima ove kulture. Sve ostale biljke na njivama cvetaju kasnije, stoga je tu uvek najveća gužva, i štetočina i samih oprašivača dok ne procvetaju ostale vrste", kaže naš sagovornik i dodaje da zato treba biti oprezan i biti opskrbljen znanjem.

Repičina pipa: Tolerantna na razne uslove

Repičina pipa ljuskarica je, kako Babka kaže, takođe štetočina koju treba pomenuti i javlja se u drugoj polovini vegetacije ove kulture. Kao što joj samo ime kaže, ovaj insekt svoja jajašca polaže nakon cvetanja, u novoformirane plodove repice - ljuske. Može biti izuetno nezgodna kada su pitanju tretmani protiv nje jer su biljke velike od jednog do 1,5 metara i praktično je nemoguće traktorom ući u njivu kako bi se izvršio tretman.

Kada se govori o tretmanima protiv nje, loša vest je ta, što ova štetočina ima izuzetno široku ekološku valencu i toleriše raznorazne životne uslove. S druge strane dobra vest je da je na našim njivama zabeležena u manjem broju i da trenutno ne predstavlja veliku opasnost po proizvođače, ali će se to svakako promeniti ukoliko se povećaju i same površine pod uljanom repicom.

Pored insekata, tu su i razni drugi paraziti

Pored insekatskih štetočina, takođe je važno naglasiti i uticaj raznih vrsta parazita koji mogu uzrokovati bolesti biljaka uljane repice. Phoma je jedna od takvih bolesti. Javlja se u jesen, ali i na proleće i počinje da biva sve češća na našim zasadima.

"Kako bi se phoma suzbila preporučujem preventivne tretmane fungicima u kombinaciji sa tretmanima protiv repičine pipe kao najefikasniju zaštitu protiv obe štetočine", savetuje stručni saradnik.

Naš sagovonik napominje da je ova bolest prisutna u prvoj polovini vegetacione sezone repice, stoga se može uspešno suzbiti ako se poštuju saveti stručnih lica.

Bolesti uljane repice je moguće kontrolisati

Sklerocinija, alternarija i homopsis su bolesti koje se javljaju na proleće i leto, u drugoj polovini vegetacione sezone kada su biljke već velike preko jedan metar i praktično je nemoguće zaći u njivu traktorom kako bi se repica prskala. Generalno gledano, biljne bolesti koje zahvataju uljanu repicu nisu toliko ekonomski devastirajuće i moguće je uspešo ih kontrolisati, za sada.

"Skrenuo bih pažnju ratarima na činjenicu da repicu moraju propisno sejati kao glavnu preventivu meru od zaraze patogenima. Mnoga gazdinstva seju repicu gušće nego što je to potrebno, te je mikroklima vlažnija, gusto zbijene biljke se ponašaju kao zid umesto kao špalir, smanjeno je provetravanje i tako predstavljaju ideano stanište mnogih patogena, između ostalog i ovim koji uzrokuju pomenute bolesti", pojašnjava naš sagovornik.

"Takođe, može se desiti da biljka repice kada ima dovoljno vlage i đubriva u zemljištu toliko brzo poraste da stablo puca zbog nejednakog rasta kore i unutrašnjosti, čime se otvaraju pukotine za brojne patogene i saprofite. Takvi slučajevi nisu toliko česti, ali ih je važno pomenuti", zaključuje Babka i dodaje da zato preporučuje ratarima da neposredno pre cvetanja urade tretman protiv repičinog sjajnika u kombinaciji sa nekim fungicidom.