Fenofaze kukuruza: Od klijanja do zrenja

Kukuruz kao žitarica ima značajnu ulogu u proizvodnji s obzirom da zauzima veliki broj poljoprivrednih površina. Osim toga, ima najveći genetički potencijal rodnosti među žitaricama, najviše se koristi u ishrani ljudi i stoke, te u preradi. Najistraženija je biljna vrsta te su stvoreni hibridi vrlo kratke vegetacije namenjeni hladnijim predelima, oni pogodni za uzgoj na manje povoljnim zemljištima i hibridi za određene namene.

Fenofaze kukuruza prema stručnoj literaturi profesora dr Vlade Kovačevića i profesorke dr Mirte Rastija su: klijanje, nicanje, ukorenjivanje, formiranje nadzemnih vegetativnih organa, formiranje reproduktivnih organa, cvetanje metlice i klipa, formiranje zrna, nalivanje i sazrevanje zrna.

Klijanje

Klijanje podrazumeva izlazak klicinog korena iz semena, a za to su potrebni toplota, voda i kiseonik. Minimalna temperatura za klijanje se kreće 8 - 12˚C, optimalna između 32 - 35˚C, a maksimalna 40 - 45˚C. Niske temperature nisu pogodne za klijanje kukuruza jer ga dosta usporavaju i mogu izazvati infekcije semena. Uz fazu klijanja se veže i pojam klijavosti, odnosno sposobnosti semena da proklija u određenim uslovima. Razlikujemo poljsku i laboratorijsku klijavost. Poljska je nešto niža od laboratorijske jer su uslovi na polju drugačiji i nije ih toliko moguće prilagoditi.

Nicanje

Nicanje počinje pojavom prvog lista dva centimetra iznad površine tla. Dužina vremenskog razdoblja između prve i druge faze zavisi od temperature i prisutnoj vlazi. Pri temperaturi između 15 - 20˚C i dovoljnoj količini vlage, kukuruz nikne kroz 10-ak dana, a ako se temperatura kreće iznad 20 ˚C nikne i za sedam dana. U slučaju da je proleće hladno ili je veća dubina setve, velika je mogućnost da će vremensko razdoblje između klijanja i nicanja biti i duže.

Ukorenjivanje

Nakon nicanja sledi ukorenjivanje za koje je potrebna velika količina suve materije u biljci kako bi se pre svega razvio korenov sistem. Prvo sekundarno (nodijalno) korenje razvija se u fazi tri do četiri lista, a pojavom sledećih parova razvijaju se i sledeće etaže korena. Za njegov rast važni su areiranost (prozračnost tla), temperatura, vlažnost, genotip i agrotehnika. Najveći deo korena kukuruza nalazi se na 30 cm dubine i 45 cm širine.

Pri sušnim uslovima on prodire više u dubinu, dok pri prevelikoj vlažnosti dolazi do nedostatka kiseonika i slabiji je razvoj. Najviše vode potrebno je u fazi metličarenja, cvetanje i oplodnje. U teškim zbijenim zemljištima takođe dolazi do manjka kiseonika pa je takva tla potrebno dublje obrađivati i kultivirati. Prilikom međuredne kultivacije potrebno je paziti na korenje kako se ne bi oštetilo. Prva kultivacija izvodi se u fazi tri do četiri lista na dubini 10 do 12 cm, a druga u fazi sedam do osam listova na nešto manjoj dubini na primer, šest do osam centimetra.

Formiranje nadzemnih vegetativnih organa

Prvi listovi, preciznije prva tri lista, javljaju se pet do sedam dana nakon nicanja. Nakon toga, četvrtog, petog, šestog i sedmog lista javljaju se tri do pet dana jedan za drugim, a zatim se javljaju osmi i deveti list. Nakon toga se razvoj i pojava narednih listova usporava zbog rasta i razvoja reproduktivnih organa. U fazi potupuno razvijenih osam listova dolazi do intenzivnog rasta stabljike i metlice, izduživanja internodija, povećanja visine i mase.

Pred samo izbijanje metlice na vrhu stabljike (metličanje) dnevni porast kukuruza može iznositi 10 - 15 cm dnevno. Cvetanjem se prekida rast. Na stvaranje zaperaka osim genetskih, imaju i ekološki uvslovi. Prohladno vreme podstiče njihov rast.

Formiranje reproduktivnih organa

Kukuruz je jednodomna biljka s razdvojenim muškim i ženskim cvetovima u dve cvasti, klip i metlicu. Metlica ima devet, a klip 12 etapa razvoja. Kao i u prethodnim fenofazama, i u ovoj su od velike važnosti toplina, voda, svetlost i količina hraniva.

Cvetanje metlice i klipa (svilanje)

Ova faza započinje dva do tri dana nakon metličanja u sredini grane, širi se prema gornjem i donjem delu te bočno. Cvetanje samo jedne metlice traje pet do sedam dana, a za celi usev je potrebno 10 - 14 dana. Izbijanjem prašnika dolazi do oprašivanja polenom. Broj polenovih zrnaca se kreće između 15 - 20 miliona i ono nije ograničavajući učesnik pri oplodnji, ali u slučaju suše i visokih temperatura može doći do fertilnosti.

U normalnim uslovima, polen je sposoban za oplodnju jedan do dva dana i u tome bitnu ulogu imaju vlažnost vazduha i temperatura jer pri visokim temperaturama i niskoj relativnoj vlažnosti dolazi do isušivanja polena i svile, te na koncu ne dolazi do oplodnje.

Poslednje u ovoj fazi je svilanje koje označava pojava svile iz komušine. Sedam do 10 dana pre ovog procesa dolazi do izduživanja svile, prvo svila baze klipa, a zatim i ona na vrhu. Traje četiri do pet dana. Usled suše može kasniti i doći do nepotpune oplodnje.

Formiranje zrna

Ova fenofaza obuhvata formiranje klice i endosperma i faza je u kojoj sadržaj vode iznosi 85 odsto. Deoba zigota počinje 15  do 20 sati nakon oplodnje, a klicu je moguće diferencirati nakon 10  do 12 dana. Potpuno se formira tek nakon 30 do 35 dana. Nalivanje i sazrevanje zrna događa se 50 do 60 dana nakon oplodnje kada dolazi do formiranja prinosa i akumulacije suve materije u zrno kukuruza. Prvo zrenje je mlečna kada je zrno bele boje i mlečne konzistencije. Vlaga zrna iznosi 60 do 65 odsto. Istovremeno se odvija i akumulacija mineralne i organske materije u zrno. Taj proces nazivamo nalivanje zrna. Traje 15 do 20 dana.

Sledi faza testastog stanja koja ujedno predstavlja i početak sazrevanja u kom je količina akumulirane suve materije oko 50 odsto. U voštanom zrenju vlaga zrna iznosi 50 do 35 odsto, a može i do 25 odsto. Pojavom crnog sloja u bazi zrna, nastalog povodom nekroze provodnog tkiva, sprečena je dalja akumulacija suve materije u zrno nakon kog dolazi do otpuštanja vode iz zrna, a zavisi od vremenskih prilika. Puno zrenje zrna obeležava 20 do 25 odsto vlažnosti.

Zrenje za berbu kukuruza

Za proizvodnju zrna optimalna vlažnost iznosi oko 25 odsto pri kojoj su moguće najmanje šanse za oštećenje.

Od stabljike, preko klasa, zrna i lišća svi delovi kukuruza su iskoristivi u jednoj od grana industrije (prehrambena, farmaceutska, kozmetička, hemijska, tekstilna). Upravo zbog te velike iskoristivosti, sastavni je deo preko 1.000 različitih proizvoda.