Dogodine novi pravilnik o kvalitetu žitarica

Početkom naredne godine u našoj zemlji počeće da se primenjuje novi pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda i testenina. Kako prenosi Dnevnik, taj pravilnik propisuje minimalne vrednosti parametara za pšenicu koja se prerađuje u mlinske proizvode i koristi u ljudskoj ishrani, da bi se ona odvojila od pšenice koja ide u stočnu hranu.

Kako tvrdi Dragan Živančev iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, novi pravilnik treba da odredi minimalne uslove kvaliteta pšenice, durum pšenice, ječma i kukuruza za industrijsku preradu, a on je usklađen sa evropskom regulativom EC 742, iz 2010. godine, koja propisuje minimalne uslove kvaliteta pšenice prilikom javnih otkupa.

Živančev ističe da je najveća promena, u odnosu na važeći standard za pšenicu, ta što se kod utvrđivanja kvaliteta uvode dva nova obavezujuća parametra: sadržaj proteina, kao i broj padanja, pokazatelj enzimske aktivnosti, to jest sadržaj proklijalih zrna u masi.

Definisan kvalitet pšenice za ljudsku ishranu

Dragan Živančev dodaje da je sadržaj proteina u zrnu pšenice, u poređenju s važećim pravilima, koja do sada nisu bila obavezujuća, povećan sa 10% na 10,5%. Kako napominje, to znači da je definisan kvalitet, koji mora biti zadovoljen da bi hlebno zrno moglo da se upotrebljava u ljudskoj ishrani. Novi pravilnik je pooštrio minimalnu vrednost hektolitarske mase, kao i sadržaj pojedinačnih kategorija primesa, a pre svega crnih.

Kvalitetna i nekvalitetna pšenica u isti koš

Širom sveta se već odavno, prilikom otkupa, utvrđuje kvalitet pšenice na osnovu nekoliko kriterijuma, a to naravno utiče i na cenu te žitarice. Nažalost, u Srbiji se pšenica i dalje ne skladišti prema kvalitetu zrna, već se zajedno mešaju zrna različitog kvaliteta, odnosno visokokokvalitetna se meša sa pšenicom slabog kvaliteta. Međutim, kako trenutno stoje stvari, ni novi pravilnik u tom pogledu neće značajno promeniti situaciju.

Ovogodišnja pšenica solidnog kvaliteta

Jasna Mastilović iz novosadskog Naučnog instituta za prehrambene tehnologije tvrdi da je kvalitet ovogodišnje pšenice solidan. Mastilovićeva kaže da je Srbija imala sreće, jer i pored toga što je u vreme žetve vreme bilo toplo i sa povremenim padavinama, pšenica nije proklijala, a nisu joj naškodile ni padavine tokom cvetanja, koje su uzrok pojave pokvarenog zrna. Zbog toga je procenat pšenice vrhunskog kvaliteta bio visok, a na berzama je mogao biti ponuđen po cenama višim od uobičajenih. Ipak, kako napominje ona, to se neće dogoditi, jer se naša pšenica ne razvrstava po kvalitetu, a glavni razlog je to što u silosima nema odvojenih partija za skladištenje zrna pšenice vrhunskog kvaliteta.

Silosi nespremni za razvrstavanje po kvalitetu

Dragan Živančev naglašava da, s obzirom na činjenicu da većina skladišta nema neophodnu opremu, za određivanje potrebnih parametara i za klasifikaciju pšenice, u njima otkup po kvalitetnim klasama nije moguće uraditi, dok će u nekolicini skladišta koja imaju tehničke uslove za razvrstavanje hlebnog zrna po klasama i uz setvu deklarisanog semena, najverovatnije biti razdvojena po kvalitetu. Ipak, da bi razvrstavanje potpuno zaživelo, neophodno je da postoji odnos pariteta cene i kvaliteta pšenice.

Foto: budabar / BigStock