2017. gora od 2012.

Evidentno je da smo ove godine imali katastrofalnu sušu. Ali kolike su njene razmere niko pouzdano nije izmerio. Ako pitate one koji treba da prodaju svoje žitarice i uljarice, stanje je - nikad gore. Ako odgovor očekujete od onih koji bi trebalo da otkupe te kulture, situacija i nije baš toliko kritična.

U javnosti se često upoređuju sušne 2012. i 2017. godina. Čak je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević na televiziji izjavio da "kada 2012. suša nije proglašena za elementarnu nepogodu, ne može ni 2017.“. Po njemu je, 2012. suša bila mnogo veća nego ove godine.

Glavaški: 2012. cene ratarskih kultura bile veće za 60% - 70 % nego danas

Opšta zemljoradnička zadruga "Bečej" jedna je od najstarijih u Vojvodini. I renome prati te godine. Mišljenje o suši direktora te zadruge, Miroslava Glavaškog, ne podudara se sa onim pokrajinskog sekretara za poljoprivredu. Glavaški smatra da su posledice suše ove godine mnogo značajnije:

"Suša je ove godina na našem terenu katastrofalna. Pšenica je podbacila 25%-30%, soja je podbacila preko 60%, kukuruz je, takođe, drastično podbacio. Suncokret je kod nas podbacio za 30%, a u Banatu za polovinu. Godina 2012. uopšte nije uporediva sa 2017. Tada su cene ratarskih kultura bile veće za 60% -70 % nego danas. Pšenica je bila 27 dinara, kukuruz je na tržištu bio 27 dinara a država je preko Produktne berze otkupljivala za 29,70 dinara. Kukuruza je tada bilo više nego ove godine kada je kod nas rodio 2t/ha, a u Banatu do 1,4 t/ha. Suncokret je tada bio 56 dinara po kilogramu, a soja 65 dinara".

Dodaje da je subvencija po hektaru 2012. bila 16.500 dinara po hektaru na površini do 100 hektara, a da je danas 4.000 dinara za najviše 20 hektara.

On podseća da je dobra cena ratarskih proizvoda 2012. navela poljoprivrednike da kupe poljoprivrednu mehanizaciju, a da su sa padom cena već naredne 2013. godine imali puno poteškoća u vraćanju kredita.

(Ne)činjenje države

Mnogi poljoprivrednici, kao i direktor zadruge u Bečeju, razočarani su (ne)činjenjem države u otklanjanju posledica suše. Nadali su se novcu za kupovinu semena i đubriva pred setvu pšenice. Kažu da je država najlakše mogla da se odrekne akciza na dizel za poljoprivrednike, kako bi jesenje radove paorski novčanik lakše podneo. Bez obzira na suficit u budžetu (ako je verovati izjavama zvaničnika) država nije htela da se odrekne akciznog nameta na gorivo.

Koliki su gubici poljoprivrednika?

Grupa eksperata AGROEXIT-a predstavila je analizu troškova biljne proizvodnje u ratarstvu malih i srednjih gazdinstava u ovoj sušnoj godini. Aleksandra Gajdobranski sa Fakulteta za poslovne studije i pravo rekla je da su na malom i srednjem gazdinstvu troškovi proizvodnje soje bili oko 100.000 dinara, a da je prihod nakon prodaje zrna bio manji od polovine te cene.

Računajući troškove repromaterijala, mašinskih radova i indirektnih troškova prosečna cena pšenice sa rentom je bila 22,93 din/kg, a bez rente 18,42 din/kg. Koliko su seljaci na gubitku u toj proizvodnji govori i činjenica da je u žetvi pšenica prodavana za 16 din/kg a da je sada na Produktnoj berzi 18,70 din/kg.

Troškovi proizvodnje (sa uračunatom rentom) kod kukuruza su 14,82 din/kg, a bez rente 12,40 din/kg. Na Produktnoj berzi kukuruz se prodaje po ceni 17,30 din/kg. Slaba uteha.

Foto: Đorđe Simović