Zlatarski sir i na interent pijaci

Umesto na pijačnoj tezgi, zlatarski sir, koji proizvodi u Komaranima kod Nove Varoši, planinka Milanka Trtović (52) izlaže na internetu i - prodaja joj odlično ide. Njeno poljoprivredno gazdinstvo jedino je u ovom kraju koje svoj porodični proizvod nudi na ovaj način, pa se za uslove kupovine raspituju sa svih kontinenata.

Vagon sira zbog interneta

A do pre par godina Milanka Trtović nije se, osim po kvalitetu kriški, puno razlikovala od drugih proizvođača belog mrsa sa planinskih pašnjaka novovaroškog kraja.

Da bele kriške može da prodaje i putem internet saznala je, kaže, slučajno, na jednom od kurseva koji je za poljoprivrednike organizovala Američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

"Obilazeći sajmove zdrave i etno hrane u Srbiji i regionu videla sam da su posetioci očarani njegovim ukusom, pa sam rešila da ga ponudim i onima koji nemaju priliku da ga kupe na drugi način. Internet sajt koji mi je kasnije izradila ćerka Danka, programer po struci, učinio je svoje, pa smo prošle godine kupcima, starim i novim, isporučili vagon zlatarskog sira, a kakvo je interesovanje, mogli bi i više samo da imamo uslova za veću proizvodnju", priča Milanka.

Od Srbije do Rusije i Australije

Transport zlatarskog sira iz Komarana do sladokusaca širom sveta veliki je problem, pa se i Trtovići i kupci dovijaju na razne načine. A da im se pošalje sir, traže i ne pitaju za cenu, čak iz Rusije i Australije.

"Imali smo u Komaranima i goste iz Amerike, koji su tražili da pre kupovine vide kako se muzu krave i pravi sir, a zovu često i pitaju kako mogu da kupe heljdino brašno, papriku u pavlaci ili se interesuju za seoski turizam. Moglo bi posredstvom interneta puno toga da se proda i ne bi imali tržišnih viškova, samo da je dogovora i više preduzetničkog duha kod meštana", priča Milanka.

Na pijacu odlaze samo petkom, u Priboj, zbog starih kupaca.

Izuzetan kvalitet proizvoda stiže direktno sa nezagađenih planinskih pašnjaka

Prvo podsmeh, pa želja za saradnjom

Vredna planinka kaže da je zbog svoje ideje u početku bila predmet posmeha komšija.

"Svi su u selu bili začuđeni kada sam počela sa internet prodajom sira. Govorili su 'pametni ljudi ulažu u krave i štale, a ti kupuješ računare'. Danas bi većina njih da se udružimo, jer smo uspešni u poslu koji radimo. I sa cenom smo više nego konkurentni, mladi sir prodajemo po 500 dinara, a zreli po 600 dinara za kilogram, što je otprilike cena po kojoj se zlatarski sir prodaje na pijacama van Nove Varoši. Naša prednost je svakako izuzetan kvalitet proizvoda, koji stiže direktno sa nezagađenih planinskih pašnjaka", kaže Milanka.

Za svaki kilogram sira vodi se precizna evdiencija - kada je proizveden, kome je i po kojoj ceni prodat. Na kraju godine, kada se svedu računi, Milanka je zadovoljna prihodom.

Sir - jedini izvor prihoda

Na porodičnom imanju u brdima iznad Zlatarskog jezera, Milanka sa suprugom Milankom (51) gaji desetak muznih krava. Kada im obaveze dozvole, u pomoć im priteknu i ćerka Danka i sin Branislav sa porodicom, koji u Beogardu rade i studiraju.

"Od pre desetak godina, kada smo ostali bez posla u fabrici u Novoj Varoši, proizvodnja zlatarskog sira nam je jedini izvor prihoda. Radi se puno, ali se i solidno zaradi, a bele kriške su nam omogućile da školujemo decu, modernizujemo domaćinstvo i proizvodnju. Sagradili smo savremeni mlekar, koji je u keramičkim pločicama i ima podno grejanje, a među retkima smo koji imaju takozvani registracioni broj, pa sir prodajemo i u marketima. I kada sam radio u "Obućari", a Milanka u "Plastici" nismo napustili selo, već smo svаki dan putovali na posao u grad", priča glava kuće Milanko Trtović.

Foto: Željko Dulanović