Ugrožen izvoza meda iz Srbije u EU zbog insekticida?

Problem sa izvozom meda nastao je zbog toga što domaći proizvođači u procesu njegove proizvodnje koriste insekticid koji inostrani potrošači ne žele da vide u ovom proizvodu. U pitanju je preparat na bazi amitraza, a na to je upozorio "Medino" d.o.o. iz Krnjeva.

Koncentracija amitraza u skladu sa regulativom

Zbog njegovog korišćenja u proizvodnji, trenutno je u našoj zemlji ugroženo oko 40 odsto izvoza, navodi se u saopštenju "Medina" na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). U saopštenju stoji i da je amitraz uočen u svim vrstama domaćeg meda koji se plasira na tržište Evropske unije.

"Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina znači da proizvod nije potpuno čist. Mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku, gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza”, stoji u saopštenju ovog preduzeća.

Kompanija upozorava i da mnogi potrošači u EU insistiraju da nivo amitraza bude i deset puta niži od nivoa koji je propisan zakonom pa se, dodaju u ovom preduzeću, sprovodi i detaljna provera koliki je nivo ostataka nakon razgradnje.

Novi načini za kontrolu insekticida

U poslednje dve godine se u EU prisutnost analizira kroz nove načine za kontrolu ovog insekticida. Tim metodama analiziraju se pojedinačne vrednosti za tri metabolita amitraza pa se u rezultatima pokazuje da su vrednosti mnogo veće nego ranije.

"U EU je zakonski regulisano, sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda). Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje”, navodi “Medino”.

Ove godine prisustvo u medu između 10 i 60 ppb

U ovom preduzeću dodaju da je vrednost aktivne materije ove godine u domaćem medu bila između 10 i 60 ppb.

“Takav proizvod ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. To znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine”, kažu u preduzeću.

U SPOS-u ocenjuju da su doze amitraza minimalne, ali ističu da je ipak u pitanju protivzakonito korišćenje uz objašnjenje da u našoj zemlji ne postoji nijedan lek koji sadrži ovaj insekticid.

Izvoz meda veći za 7%

“Iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduama nema stručno opravdanje, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi tog sastojka. Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina desilo se da u uzorcima nađemo amitraz, jednom 20 a drugi put 40 ppb”, navode u SPOS-u.

Podsećaju da je po zakonu dozvoljeno 200 ppb uz napomenu da kod proizvođača u Srbiji do sada nije pronađena prekomerna prisutnost ovog insekticida, piše Politika.