Šta smo najviše uvozili tokom marta i da li je naše tržište zaista stabilno?

Korona virus je u velikoj meri poremetio svetsku ekonomiju, pa su mnoge evropske zemlje uvele različite mere koje bi sprečile širenje bolesti, ali i zaštitile domaću privredu. Tako je, na primer, bugarski premijer Krasimir Karakačanov predložio da se zabrani uvoz prehrambenih proizvoda, sve dok se ne potroši hrana koje ima u državi.

Istražili smo, koliko je Srbija već tokom marta, pre i nakon uvođenja vanrednog stanja uvozila prehrambenih proizvoda i kojih?

Nemačka traži pomoć za mlekare, Francuska želi da otvori pijace

Srbija je u toku marta, prema podacima koje smo dobili od Republičkog zavoda za statistiku, uvezla prehrambenih proizvoda u ukupnoj vrednosti od nešto više od 106 miliona evra. Najviše se uvozilo iz Nemačke, Poljske i Mađarske. U našu zemlju najviše je ušlo, pored ostalih proizvoda za ishranu i smrznutog svinjskog mesa, kao i pekarskih proizvoda. Osim pomenutih zemalja, uvozili smo i iz Italije, pojedinih zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz Rusije, Holandije, Francuske.

S druge strane, Srbija je u martu 2020. godine izvezla prehrambene proizvode u novčanoj vrednosti od skoro 158 miliona evra i to najviše smrznute maline. Najviše je prehrambenih proizvoda otišlo u Bosnu i Hercegovinu, zatim u Nemačku, a na trećem mestu je Crna Gora.

Povećan uvoz južnog voća, ali birajte domaće

Tokom prethodnog perioda, kako navodi Zoran Keserović za Agroklub, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, povećana je potražnja za bananama, pomorandžama i limunom, ukazujući da su cene uvezenog voća znatno povećane.

"Imamo visoke cene voća koje stiže iz Turske, Grčke, Španije kada su u pitanju limun, narandža, mandarina gde limun košta i do 300 dinara", navodi Keserović.

Kampanja u Nemačkoj: Kupujte nesavršene, ali domaće proizvode!

Ipak, dodaje, prednost bi na domaćem tržištu trebalo dati lokalnim proizvodima ocenjujući da su se domaći voćari dobro snašli od pojave korone u Srbiji.

"Jedan od načina pomoći domaćim voćarima je plasiranje proizvoda u javnim preduzećima, bolnicama, vojsci. Mi imamo jako dobar potencijal voća u Srbiji bez obzira na sve druge faktore koji su se desili. Očekujem da će ove godine prinosi biti veći, osam do deset odsto više u odnosu na prošlu godinu osim kod kajsije kod koje je došlo do velikih izmrzavanja pogotovo u Vojvodini."

"Korona će doneti haos na svetskom tržištu"

Interesantno je to da u Francuskoj trenutno spoljnotrgovinska razmena jako slabo funkcioniše i zbog toga stanovništvo nije u mogućnosti da kozumira toliko uvoznih, egzotičnih i neobičnih jela, pa se sve više okreću lokalnim proizvođačima. Opet s druge strane, to može da potpuno poremeti uobičajno funkcionisanje svetskog tržišta.

Tržište voća i povrća ugroženo u celom svetu - nekima preti nestašica hrane

Da će korona virus doneti haos na svetskom tržištu hrane smatra agrarni analitičar Žarko Galetin. Kako kaže, Svetska trgovinska organizacija, kao vrlo bitna institucija globalnog značaja, ovom krizom u potpunosti je ’demontirana’.

"Mnoge zemlje izvoznice, ali i veliki uvoznici, donele su sopstvene parcijalne mere kojima štite svoje tržište. To znači da svetsko tržište ne funkcioniše kao pre ovoga i principi Svetske trgovinske organizacije se ne poštuju što je veoma opasno i može vrlo lako da nas dovede do toga da zemlje veliki izvoznici mogu na neki način da ucenjuju čitav deo zemaljske kugle koji je u deficitu sa osnovnim životnim namirnicama", ocenjuje Galetin za naš portal.

Da li smo samodovoljni?

Ipak, dodaje, Srbija nije u opasnosti da se nađe u takvoj situaciji pozivajući se na to da naša zemlja ima samodovoljnost u proizvodnji.

"Moja bojazan je više upućena na to da ovakva situacija može dovesti do značajno globalnih promena u svetu. Nećemo morati da povećavamo uvoz drugih proizvoda, jer imamo dovoljno osnovnih sirovina iz kojih proizilazi drugi i treći prerađivački sektor. Možda ćemo povećati uvoz južnog voća, palminog ulja, jer to nemamo."

Uvozimo jedino pšenicu specijalnog kvaliteta

Podsetimo, Srbija je za vreme vandrednog stanja, tačnije od 15. marta do 15. aprila, izvezla robe u vrednosti od 880 miliona evra i to najviše žitarica i voća.

Srbija za vreme korona virusa izvozila robu - najviše kukuruz

Vukosav Saković, direktor Žita Srbije navodi da naša zemlja nema potrebe za velikim uvozom pšenice, kukuruza i brašna. Od uvođenja vanrednog stanja, u našu zemlju nije ušao kukuruz, podsećajući da je Srbija među deset najvećih izvoznika kukuruza u svetu sa godišnjim izvozom do tri miliona tona. Jedino se, podseća, uvozi pšenica specijalnog kvaliteta za određene potrebe mlinara i konditorske industrije.

Ističe da je, pre svega u pojedinim zemljama u okruženju, pojavom korona virusa, povećana potreba za pšenicom, a samim tim i naš izvoz.

Zabrana izvoza brašna - da bi se domaće tržište smirilo

Ukazuje da kod izvoza kukuruza nije bilo značajnih oscilacija napominjući da je veća potražnja za ovom ratarskom kulturom bila u susednim državama nego na velikom međunarodnom tržištu.

"Nešto malo veća potražnja je u zemljama u okruženju, ali je to simbolično za razliku od pšenice. Naš najveći kupac kukuruza je svakako Južna Koreja", dodaje Saković.

Naše tržište snabdeveno - krenuo izvoz brašna na KiM, a kvasac u Republiku Srpsku

Izvoz brašna je povećan. Sagovornik Agrokluba ukazuje da je prvobitna zabrana izvoza brašna uvedena iz psiholoških razloga kako bi se domaće tržište smirilo.

Podsećamo, kamioni natovareni brašnom, početkom meseca, otišli su na Kosovo i Metohiju, nakon razrešenja situacije sa taksama i transportom, ali i nakon same stabilizacije zaliha brašna i kvasca za naše tržište. Kako su javili iz Ministarstva trgovine, nakon ukudanja zabrane izvoza šećera i brašna, sledilo je ukidanja na ulje i kvasac.

Autori: Andrijana Glišić i Julijana El Omari