Rastu cene mleka na globalnom tržištu

Svetske cene mleka rastu zbog sukoba u Ukrajini i prekida lanca snabdevanja. Financial Times je objavio da su porasle cene punomasnog mleka u prahu i bezvodnih mlečnih masti.

Citirajući podatke iz Global Dairy Trade indeksa, FT je izvestio da je cena bezvodne mlečne masti (maslo, sadrži 99,8 m.m.), 15. marta dosegla rekordnih 7.111 dolara po toni, dok je cena punomasnog mleka u prahu dostigla osmogodišnji maksimum.

Novi Zeland zabeležio pad proizvodnje

Rusija i Ukrajina su među glavnim dobavljačima đubriva i žitarica potrebnih za obezbeđivanje stoke hranom i prekidom uvoza sa ovog područja proizvođači su se našli u problemima.

Novi Zeland obezbeđuje oko 35 odsto svetske prodaje mleka, ali su zabeležili pad proizvodnje za šest odsto u odnosu na prethodnu godinu.

"Sukob u Ukrajini je dodatno otežao situaciju izazvanu pandemijom Covid-19, utičući na globalne lance snabdevanja, cenu nafte i ponudu žitarica", rekao je Miles Hurel, izvršni direktor novozelandske Fonterre, najvećeg svetskog izvoznika mleka. 

Veći troškovi stočne hrane

Napominje se da povećanje troškova stočne hrane predstavlja veliki problem za mlekare, jer čini 70 do 80 odsto troškova. U kombinaciji sa drugim negativnim faktorima, to je već dovelo do problema za pet najvećih svetskih izvoznika.

Proizvođači strahuju da će doći do još većeg rasta cena sirovog mleka, koje je jedan od glavnih proizvoda prehrambene industrije širom sveta.

Žulijen Denormandi, francuski ministar poljoprivrede, izjavio je da bi sukob mogao dovesti do krize hrane na globalnom nivou.

Najsiromašni najviše pogođeni

Najviše će biti pogođeni najsiromašniji. Domaćinstva u zemljama sa niskim prihodima izdvajaju skoro polovinu svojih budžeta za hranu. Posebno će biti pogođene zemlje Bliskog Istoka i severne Afrike koje su žitarice i drugu robu nabavljale od Rusije i Ukrajine.

Prinudno klanje stoke, upitna prolećna setva - protestuju španski i grčki poljoprivrednici

U Libanu je 2020. godine je više od 80 odsto pšenice uvezeno iz Ukrajine. Libija je 40 odsto svojih potreba za pšenicom namirivala uvozom iz ove zemlje. Ništa bolja situacija nije ni u Egiptu gde 80 odsto pšenice dolazi iz Rusije i Ukrajine.