Put aflatoksina od njive do sira: Da li smo ugroženi - šta će pokazati analize?

Početkom meseca, analize Prognozno-izveštajne službe zaštite bilje otkrile su da na oglednom polju od 100 pregledanih klipova kukuruza do 56 odsto je zaraženo gljivicom Aspergillus. To je pokazao pregled njiva u okolini Subotice, a slična situacija je bila i u ostatku Srbije pre i u toku berbe.

Da li se problem može rešiti u startu?

Kada insekti napadnu biljku, a u prvom redu kukuruzni plamenac, oštećen klip postaje prijemčiv za gljivice poput pomenute, koja je odgovorna za nastanak aflatoksina (AF).

"Dosta je bilo oštećenog zrna ove godine, plamenca je mnogo bilo. Uvek smo preporučivali da ta zrnidbena masa koja se smešta u skladište, bude u tanjem sloju, da se provetrava objekat i to su jedine nepesticidne mere koje se mogu primenjivati za zrno koje je skladišteno", kaže stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredno stručne službe Šabac Slavica Maksimović i dodaje, da ne bi došlo do oštećenja napadom insekta, potrebno je gajiti otpornije sorte, ranije sejati, sa preporukom četvoropolja i primeniti tretmane kada je moguće ući u njivu.

"Postoje i proizvođači sa prskalicama sa visokim klirensima i rade tretmane u semenskom kukuruzu. Međutim, u merkantilnom je zaista nezgodno, ali ozbiljni proizvođači rade tretmane i tu."

Kukuruz za uzgajivače mlečnih krava: Dokumentacija, predaja, rang lista?

Onde gde su izostali tretmani, analiza kukuruza na aflatoksin pokazala se kao pozitivna. Kako smo saznali iz Instituta zaštite na radu u Novom Sadu, ove godine "možda svaki treći ili četvrti uzorak ima aflatoksin, odnosno AFB1 koji dovodi do pojave AFM1 u mleku".

"Neki imaju preko dozvoljene granice, neki su ispod. Ove godine je više uzoraka sa AF u kukuruzu, nego prošle, ali ne kao 2012. godine, koja je bila rekordna i kada su čak Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska beležile najviše vrednosti ovog toksina", rekla nam je šefica Odseka za fizičko-hemijska ispitivanja Danijela Bekrić.

EU standard nije svetski?

Ministarstvo poljoprivrede je donelo odluku da nivo AFM1 ostane 0,25 μg/kg (mikrograma po kilogramu), na snazi do 30. novembra 2023. godine, iako je prvobitnim Pravilnikom donetim prošle godine planirano da se te granice pomere na 0,05 μg/kg, kao što je i u Evropskoj uniji. Međutim, u daljem saopštenju resornog ministarstva se navodi da "EU standard od 0,05 μg/kg nije i svetski, te se procenjuje da 2/3 svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,50 μg/kg“.

Kako nam je javio stočar iz Knića, koji nije želeo da bude imenovan, od kragujevačke mlekare je dobio rezultate analize od 0,6 μg/kg u mleku svojih krava.

"Dobio sam preporuku da stavljam trihofiks, jer ne kupi vitamine kao minazel. Kad sam stavljao sedam kilograma minazela po toni - nije pomoglo mnogo", rekao je za naš portal ovaj šumadijski stočar.

Trihofiks i minazel su adsorbensi koji se stavljaju u stočnu hranu kravama, koja je možda kontaminirana plesnima i gljivicama. Postoje sintetički, koji su i najskuplji, polusintetički i organski. Oni organskog porekla dobijeni savremenim biotehnološkim postupcima odlikuju se veoma visokom sposobnošću vezivanja većeg broja mikotoksina. Tako da kada životinja jede silažu ili prekrupu od zaraženog kukuruza sa dodatkom ove materije u sebe neće ni uneti AF.

"Adsorbensi su različiti mineralni dodaci koji za sebe vežu toksin u digestivnom traktu životinje. Oni su najčešće na bazi minerala, aktivnog uglja, zeolita. S početka je postojala bojazan, jer oni mogu da vežu i neke hranljive materije iz hrane, tipa vitamine, ali kad se pojavi problem sa aflatoksinom, veoma su efikasni u detoksikaciji", uverava viši naučni saradnik na Naučnom institutu za veterinarstvo Novi Sad dr Sandra Jakšić.

Mišljenja stručnjaka za stočarstvo jeste da su delotvorni kada su niske koncentracije ovog toksina u hrani, a ako je ona pak visoka - najbezbednije je tu hranu uništiti.

Fermentacija, pasterizacija ili ne piti i ne jesti?

Šta činiti ako ni ovo ne pomogne, a u mleku se registruje ovaj opasan toksin, istraživali smo dalje.

M1 se ne razgrađuje pasterizacijom. Ali postoje studije koje zagovaraju stav da se fermentacijom mleka kojima se dobijaju mlečne prerađevine razgrađuju aflatoksini ili vezuju njihovi molekuli u vidu neutralnih proteinskih kompleksa, tako da se oni po pravilu ne mogu naći u aktivnom stanju u kiselom mleku, jogurtu, siru i srodnim proizvodima.

Ovaj stav u potpunosti ne deli Jakšićeva, naročito kad je u pitanju proizvodnja sira.

"Zato je nastao projekat "Određivanјe aflatoksina M1 u siru primenom skrining metode i metode tečne hromatografije visokih performansi sa fluorescentnim detektorom“ 2019./2020. godine. Obradom mleka ne uništava se AF, a u siru koncentracija toksina može biti nekoliko puta veća nego u mleku od koga je sir napravljen“, rekla je naša sagovornica dodajući da je ideja bila da pre svega uvedu pouzdane i tačne metode za rutinsku analizu AFM1 u siru, a da se onda i primene u srpskom siru, siru iz uvoza kao i da se uradi procena rizika po zdravlјe stanovništva.

Prema podacima agroanaličara Branislava Gulana, Srbija godišnje proizvodi oko 60.000 tona svih vrsta sireva. Od ukupne proizvodnje iz naše zemlje se sad izvozi 15.600 tona sira, a ponajviše u Rusku Federaciju, a ostatak u zemlje u okruženju. Uvoz je manji, blizu 12.000 tona, a najviše uvozimo iz Nemačke, Poljske i Hrvatske.

Inače, analiza ovog toksina u siru nije propisana u evropskom pravilniku, pa ne postoji utvrđena maksimalno dozvoljena koncentracija. Međutim, pojedine države, poput Italije i Francuske - poznate po sirevima, donele su svoje nacionalne pravilnike, gde ta granica iznosi 250 odnosno 450 ng/kg za meke, odnosno tvrde sireve. Tačnije, 0,25, odnosno 0,45 mikrograma po kg, dok je kod nas 0,25 μg/kg u mleku.

"U našem istraživanju, u 70 odsto uzoraka sira je detektovan AF. Viši procenat uzoraka i sa višim koncentracijama zabeležen je kod tvrdih sireva, što je i bilo očekivano, ali samo u 3,3 odsto smo našli više vrednosti od 0,45 μg/kg i to u oba sira istog proizvođača - domaćeg, što znači da je vrlo verovatno od istog mleka", objasnila je Jakšićeva i dodala da kad su dobili rezultate, uradili su analizu rizika po zdravlje stanovništva prema evropskoj metodologiji i poredili ih sa Evropskom unijom.

"Dobijeni rezultati su bili isti, i pored više maksimalno dozvolјene koncentracije AFM1 u mleku u Srbiji u odnosu na EU."

Šta će pokazati ovogodišnji rezultati?

To su bili rezultati analiziranih sireva 2019./2020. godine, a za ovu u laboratoriji Naučnog instituta za veterinarstvo sa dve nove akreditovane metode, monitoring tek kreće.

"Uprava za veterinu radi procenu rizika, mi šaljemo sve rezultate njima, kao i sve laboratorije u Srbiji i oni rade procenu maksimalno dozvoljenih količina, da vide da li treba i šta treba preduzimati. Svi su usredsređeni i sve se to prati drugačije u odnosu na pre 10 godina", kaže Jakšićeva.

Agroklub je poslao pitanja Upravi za veterinu o najnovijim rezultatima analize mleka, ali do objave ovog teksta nismo dobili odgovore.

Zašto je od javnog značaja znati kretanja nivoa aflatoksina? Upravo zato što je Međunarodna agencija za istraživanje raka procenila te toksine kao dokazano kancerogene za lјude, i smatra se da pripadaju grupi 1 karcinogenih.

Aflatoksin M1 u mleku nastaje od B1 iz stočne hrane. Koliko će B1 da pređe u M1, drugačije je kod različitih vrsta životinja. Kod krava je to veći procenat, dok je kod ovaca i koza manji.

"Pošto aflatoksini imaju imunosupresivni efekat - obaraju imunitet i onda mogu da nastanu zdravstveni problemi. Kod životinja se to najčešće vidi kad dobiju proliv, zato što kad im AF obori imunitet, napadne ih bakterija i tada imamo bakterijsku infekciju.

Ali, sva ispitivanja akutne toksičnosti na ljude su dosta oskudna. To su sve statističke procene i pretpostavke na osnovu procene izloženosti i biomarkera. Međutim, pošto mogu da izazovu promene na ćelijama, zbog hroničnog rizika, genotoksičnosti i kancerogenosti, ni to evropsko 0,05 nije sjajno, suštinski teži se ka principu 'što niže moguće'", zaključuje viši naučni saradnik Naučnog instituta.