Prvo evropsko pivo od cvrčaka napravljeno u Hrvatskoj

Evropska komisija je nedavno dala zeleno svetlo za stavljanje na tržište hrane raznih prehrambenih proizvoda od insekata, koji su do sada bili namenjeni isključivo za ishranu kućnih ljubimaca kod nas, ali ne i ljudi i domaćih životinja.

Prva dozvola izdana je za akvakulturu, a nekoliko godina kasnije i za živinarstvo. To je bio znak da uskoro sledi dozvola za svinjarstvo kao i ljudsku hranu. Sve uredbe donete su na osnovu naučnog mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), koja smatra da uzgoj insekata proizvede stotinak puta manje emisije štetnih gasova od uzgoja stoke za istu količinu hrane. 

Već sledeće nedelje: Brašno od kućnog zrikavca koristiće se u mnogo proizvoda

Osim toga, istraživanja su pokazala da su insekti nutritivno efikasnija i zdravija hrana od većine drugih životinjskih izvora. 

Dakle, nova uredba EK kojom se odobrava korišćenje delimično odmašćenog brašna od domaćeg cvrčka u skladu je sa takvim pristupom. To brašno odobreno je za proizvodnju hleba i peciva, krekera i grisina, žitnih pločica, smese za pečenje, keksa, prozvoda na bazi testenina, umaka, prerađenih proizvoda od krompira, jela od mahunarki i povrća, pica, pića sličnih pivu, čokoladnih slatkiša, grickalica, mesnih preparata...

Crna Smrča

Aleksandar Gavrilović je vlasnik fabrike buba "Insektarij", koja se nalazi na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu. Inače, postoje od 2015., a oni su se, kaže, odlučili za nešto čega nema na otvorenom tržištu kako bi mogli da budu konkurentni. Tako su napravili Crnu Smrču - prvo euvropsko, odnosno hrvatsko pivo od cvrčaka. Sada imaju i svetlo pivo koje karakteriše, kaže, odlična pena.

U Rijeci, saznajemo, već postoji farma skakavaca, s kojom odlično sarađuju. Dalje, dogovorili su i saradnju sa Agronomskim, Prehrambeno-biotehnološkim i Prirodoslovno-matematičkim fakultetom iz Zagreba te jednom izralaelskom kompanijom s kojom su, kaže, brzo ustanovili veći spoljni projekat.

Koliko je zahtevan uzgoj cvrčaka, može se zaključiti po tome što su morali da razvilju i hranu za njih, kako bi imali ujednačene sve njene komponente, od kojih su neki poslovna tajna. Reč je o vitaminima i mineralima, zbog kojih su, kaže, morali da promene više dobavljača hrane, jer se to odražavalo na njihov uzgoj.