Korak po korak: Porodična proizvodnja sira, pogon i izvoz na strano tržište

O Nikoli Stokući i njegovog porodičnoj proizvodnji sireva pisali smo pre nešto više od godinu dana julu. Tada je razgovoru za naš portal najavio proširenje proizvodnje i otvaranje velikog pogona u Somboru. Fabrika je i otvorena sredinom februara 2020. a sada, Stokuća je sa nama podelio iskustva i utiske o radu pogona.

Pored roditelja koji su pre više 20 godina započeli proizvodnju sireva, u prvih mesec dana rada fabrike imao je pomoć i nekoliko radnika, a početak, kao i svaki, kaže, nije bio lak. Njegov posao je zaduženje tehnologa.

Nikola Stokuća se posle studija u Beču vratio u Srbiju i posvetio proizvodnji sireva

"Roditelji mi dosta pomažu. Sa njima sam u proizvodnji od malih nogu. Zaposlili smo pet, šest ljudi za prvih mesec dana, a sada svakog meseca rastemo. Raste nam uporedo i kapacitet proizvodnje", navodi Stokuća.

Prerada sedam tona mleka dnevno

Prošle godine porodica Stokuća prerađivala je oko 150 litara mleka na dnevnom nivou. Tada im je cilj bio da preradu povećaju na pola tone mleka u jednom danu. Uspeli su da dostignu mnogo više od toga.

"U početku rada fabrike smo prerađivali tri tone mleka na dnevnom nivou, sada smo došli do sedam tona. Zbog korone smo u jednom periodu malo smanjili proizvodnju, ali smo posle počeli da se vraćamo u redovan rad."

Traženi sirevi sa dodacima

Pogon je novi, ali su osnovni principi ostali isti. Kravlje mleko nastavili su da otkupljuju od domaćih lokalnih proizvođača kako bi zadržali prvobitan kvalitet. Sireve sa različitim dodacima, po kojima su i specifični, zadržali su i u proširenoj proizvodnji.

Mlečni proizvodi na gazdinstvu - do sira i pomoću bilja!

"Sada radimo običan dimljeni, beli, dimljeni sa paprikom, dimljeni sa orasima, sa maslinama, bosiljak i beli luk. Planiramo da u toku zime pravimo sa orahom, borovnicom, brusnicom i druge slatke varijante. Odlično idu ovi sirevi koji su sa dodacima. Ovo je područje gde svi vole ljuto, tako da ljuta paprika uvek dobro ide, bosiljak i beli luk su se svideli ljudima više nego što smo sami očekivali", navodi naš sagovornik i dodaje da sir sa maslinama pretežno kupuju picerije i restorani, dok je sa orasima najviše tražen u Beogradu.

Tržište ozbiljno doživljavaju

I pre otvaranja fabrike gazdinstvo Stokuća bilo je poznato različitim delovima naše zemlje. Sada, zahvaljujući pojavljivanju u marketima, još više su proširili mrežu kupaca.

"Prošle godine smo stigli i do Niša. Sada naši proizvodi, pod novim brendom "Naša familija” mogu da se kupe u mnogim marketima. Radimo na tome da ostvarimo izvoz i pojedinih lanaca i u treće zemlje, a direktno nešto izvozimo za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Nadamo se da ćemo i u Evropsku uniju da izvozimo."

Otkako posluje u okviru fabrike, kaže, tržište ga doživljava ozbiljnije. Prodaja je konstantna i količina proizvodnje raste.

"To nam daje do znanja da su i kupci ostvarili neko poverenje ka proizvodima, zato što su uvek ljudi skeptični po pitanju toga da li će se menjati kvalitet, da li će to uticati na proizvodnju, na ukus i na ostalo. Imam utisak da su ljudi sada stekli neko poverenje i da će tržište samo da raste na dalje, te da neće biti nekih negativnih iznenađenja po tom pitanju", navodi Stokuća i dodaje da u samoj proizvodnji nisu menjali ništa osim većih i adekvatnijih mašina.

Kačkavalji iz porodične radinosti

"Princip je ostao isti. Potrudili smo se da kvantitet ne pokvari kvalitet".

Stokuća: Neću odustati od svog cilja

Podsetimo, naš sagovornik je jedan od mladih proizvođača koji je odlučio da posao nastavi u Srbiji. Školovao se na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, ali je deo studija proveo i u Beču gde je i završio biotehnologiju. Ipak, veliki grad sa mnogo mogućnosti, Evropska unija i drugi benefiti nisu ga odvratili od svoje zemlje. Odlučio je da svoje znanje usmeri na razvoj sopstvene proizvodnje i porodičnu proizvodnju održi u rodnom gradu, a boravak u inostranstvu iskoristi samo kao šansu za povezivanje sa potencijalnim distributerima, stručnjacima i proizvođačima.

"Pre godinu dana sam rekao da planiram da ostanem u Srbiji i da radim sa roditeljima, i dalje sam pri tom stavu. Dobro sam se snašao, u početku je bilo malo nezgodno, prvih mesec, dva, tri, mnogo sam više radio zbog toga što nismo imali tada veliki broj radnika, radio sam od pet ujutru do devet, 10 sati uveče, dok to sve nije došlo na svoje. Sada sve dobro funkcioniše i ne planiram da odustanem od svog cilja", zaključuje Nikola Stokuća.