Kobasica sa bademima - receptura iz doba Rimskog carstva

Naširoko su poznate sremske kobasice i način sušenja mesa. Međutim, Mesna industrija Kosanović iz Martinaca kod Sremske Mitrovice drži do tradicionalnog načina proizvodnje suhomesnatih delikatesa, ali sa određenim inovacijama.

Onde gde se susrelo tradicionalno i inovativno jeste kobasica Sirmium lukanika. Kako za Argoklub kaže Milan Kosanović, deo imena Sirmium je po starom nazivu za Sremsku Mitrovicu, a lukanika po drevnoj oblasti južne Italije - Lukanije, odakle dolazi receptura.

"Originalan recept je iz II veka p.n.e i dan danas se čuva u Vatikanu. Ona je drugačije od ostalih, sadrži krupno seckane bademe i začinsko bilje. Nema u sebi papriku, biber, beli luk, koji su nam došli iz Amerike ili putevima svile. Mi smo taj recept našli, koji je javno dostupan, i prilagodili ga našim konzumentima", kaže Kosanović i dodaje da je izuzetno jaka i aromatična. Kako objašnjava, Institut za higijenu i tehnologiju mesa je radio analize i otkrio da sadrži 48 odsto proteina mesa u sebi.

Eksperimenti se dobro "prodaju"

Osim ove kobasice i standarnog dijapazona sušenog programa proizvođači iz Martinaca, koji se ovim porodično bave, prave i mediteran pečenicu, pikant šunku, naninu slaninu, tri nova namaza..

"Stalno eksperimentišemo sa hranom. Prosto to ima dobar odziv kod potrošača. Mislim da nisam spreman i da nikada neći biti da radim sa velikim sistemima, zbog ubeđenja da će kvantitet porušiti kvalitet."

Njihovi proizvodi su mahom od svinjskog mesa, a u ponudi je i juneće suvo meso, juneći ramstek, biftek sušeni, kobasicu ili sudžuk i ono po čemu su, kaže, prepoznatljivi je juneći kulen, ali ga nema stalno u prodaji.

"Svo meso dolazi sa naše farme - imamo oko 700 tovljenika u turnusu, tri kapaciteta okrenemo tako da je to oko 2.000 grla godišnje. Bikove kupujemo od proverenih i domaćih uzgajivača. Imamo i našu zemlju, pripremamo stočnu hranu, tako da je to zatvoren ciklus od njive do trpeze. Ne idemo preterano sa koncentratima, već na nešto duži, ali kvalitetniji tov, dosta koristimo ječma i tritikalea u ishrani", objašnjava Kosanović.

"Moramo se boriti i izboriti"

Godišnje proizvedu čak nekoliko desetina tona suvog programa koji plasiraju isključivo na domaće tržište, po malim tipskim radnjama premium proizvoda i restoranima, kako kaže, koji drže do sebe. Na pitanje kako se disbalans cena u stočarstvu odražava na preradu, pa i prodaju, naš sagovornik kaže da ipak ne možemo praviti na osnovu jedne godine kalkulaciju bilo čega, tako ni u ovom poslu.

"U svinjarstvu su moj deda, pradeda, čukundeda izvozili za Austriju, tako da ne možemo da na osnovu jedne godine govoriti bilo šta, bilo je sedam dobrih godina, mora neka biti i loša. Moramo se boriti i moramo se izboriti."

Zato svake godine svoju proizvodnju povećava, jer ističe, povećava se i potražnja.

"Radim pošteno i svakog kupca gledam u oči i stojim iza svakog svog proizvoda, a to predlažem svakome ko se odluči za bilo kakav posao", savetuje Milan Kosanović.