Izvoz suve šljive: Dobra cena, ali i dalje niska u odnosu na sve troškove

Vreme božićnog posta se bliži, a sušeno voće jedna je od omiljenih poslastica u tom periodu. Suve šljive obavezan su deo trpeze, ali je i preporuka jesti ih zbog, između ostalog, regulisanja varenja. Srbija je nadaleko poznata po proizvodnji tog voća, ali da li u ovom obliku iz naših domaćinstava odlaze van granica, u kojim količinama i gde?

U prvih šest meseci 2020. godine, prema podacima Zavoda za statistiku, iz Srbije je izvezeno 2.159 tona, a rusko tržište je bilo najviše zainteresovano za ove srpske proizvode. U tom periodu u Rusiju je otišlo 280 tona (vrednost 492.000 evra), 260 tona plasirano je u Bosnu i Hercegovinu, u Italiju 240 tona, a svega četiri tone otišle su put Albanije i dve na Kipar.

Uprkos koroni, izvoz nije stao

Miloš Prokić iz Donje Šatornje kod Topole proizvodi, suši i prerađuje šljive. Na šest hektara uzgaja 3.000 stabala koja su, ove godine, dala 220 tone prve klase u sirovom obliku. Ceo rod plasira u suvom obliku, a pet odsto toga i čokoladira. Nešto manje od polovine izvozi, ove godine je iz njegove proizvodnje, tim putem, otišlo oko 30 tona, ali u planu je bar još toliko.

Kolubarski okrug: Suve šljive sve traženije

"Prisutni smo u Rusiji, BiH, Grčkoj. Čokoladirane šaljemo u malim pakovanjima za Australiju, dok u ostale zemlje ide u rinfuzu. Ukupno nam za izvoz ode oko 40 odsto. Iako je korona godina, problema nismo imali, uviđamo da je potražnja veća, kao na primer u Moldaviji sa kojom smo trenutno u pregovorima", navodi Prokić i dodaje da je ovogodišnjim rodom izuzetno zadovoljan, plod je krupan, a kvalitet vrhunski.

Cena visoka, ali nedovoljno

Trenutna otkupna cena, po kojoj prodaje inostranim kupcima, za one sa košticom je 1,25 evra po kilogramu, dok za istu količinu bez koštice dobija 2,1 evro. Viša je, kaže, u odnosu na prošlu sezonu, ali, prema njegovom mišljenju, i dalje nedovoljno visoka.

"Ove godine jeste bolje raditi izvoz, ali je to mala zarada ako uzmemo u obzir troškove proizvodnje, ulaganja, rada, prerade. Problem je i što ugovor potpisujemo u toku sezone i tada se ukalkuliše samo minimalna zarada. Bili bismo zadovoljni kada bi se kilogram sa košticom plaćao 1,7, a bez 2,4 evra."

Kako pravilno sušiti šljive?

Na domaćem tržištu prisutan je u zdravim hranama, većim i manjim lancima marketa. Iako je vrednost sušene šljive porasla i u našoj zemlji, Prokić kaže da to teško može da nadomesti raniju nižu cenu.

"Skočila je za 20 odsto. Kilogram sa košticom prodajem za 160 dinara, a bez za 260. To je dobro, ali godinama kulminira loša cena što ne može da se nadoknadi ovom koja je sada zadovoljavajuća", smatra naš sagovornik.

Jede se suvo voće, a kad je sa čokoladom - još je primamljivije

Darko Simić iz sela Gornje Crniljevo u opštini Osečina kod Valjeva pre tri godine počeo je da se bavi otkupom i preradom ovog voća. Između 30 i 50 tona svake godine osuši.

"Otkup za ovu sezonu i dalje traje. Trenutno plaćam 153 dinara za kilogram. To je realno, oni koji proizvode na taj način ostvare zaradu od 25 do 30 centi, a i ja onda mogu da opstanem. Međutim, sada postoje neki koji čekaju da cena dostigne 200 dinara što je potpuno nerealno", smatra Simić.

Većinu količine čokoladira, a njegovi proizvodi mogu se kupiti isključivo u Srbiji.

"Imamo običnu čoko šljivu i još tri čokoladne punjene vrste, jedna je orahom, druga lešnikom i treća bademom. Taj čoko program je najbolji jer se u ovom periodu i jede suvo voće, a kada je sa tim ukusom još je primamljivije. Pretežno smo u zdravim hranama i to najviše u Beogradu, ima nas u pojedinim marketima i krajem meseca bi trebalo da se pojavimo na policama jednog od najvećih u našoj zemlji", objašnjava Simić.

O izvozu još uvek ne razmišlja jer smatra da je rigorozan ali, ukoliko u narednim godinama podigne proizvodnju na viši nivo, to bi mogla biti jedna od opcija.

Čokoladirane suve šljive sa Plazmom - slučajno, a nagrađeno otkriće!

"U to bismo mogli da uđemo ako se proširimo i ako zatvorimo krug. Ima dosta subvencija i pomoći koje država pruža, prvo bismo za to konkurisali i uz tu sredstva podigli zasade, sami uzgajali i prerađivali i tada bismo se možda odučili i za inostrano tržište."

U toku 2019. iz naše zemlje izvezene su preko 3.600 tona suve šljive u 26 država.

Najveći izvoz u Rusiju, najveći uvoz iz Čilea

Najveća potražnja bila je u Ruskoj Federaciji u koju su poslate 540 tone u vrednosti od 905.000 evra. Ovi proizvodi iz Srbije su otišli i u komšiluk, u Hrvatsku su izvezene skoro 400, Sloveniju oko 350, i u BiH 300 tona. Najmanje se izvozilo u Češku (27), Švajcarsku (15), Albaniju (4), i SAD, Slovačku i Australiju (po jedna tona).

Kada je reč o uvozu, u 2019. i u prvih šest meseci 2020. najveću količinu uvezli smo iz Čilea, ukupno 110 tona. Na naše tržište suva šljiva u tih godinu i po dana stizala je i iz Bugarske, SAD-a, Francuske, Hrvatske, Grčke i Slovenije.