Domaći proizvodi kvalitetni, ali ne i prepoznati na svetskom tržištu

Prema procenama stručnih ljudi u toj oblasti, ova oznaka mogla bi da otvori put domaćim proizvodima ka svetskom tržištu. Do kraja ove godine trebalo bi da bude gotov i Pravilnik za hranu biljnog porekla.

Na svetskom tržištu najbolje prolaze proizvodi lokalnih proizvođača. Tako su svoj status na globalnom nivou dostigli francuski sirevi i italijanske pršute i to još pre 60 godina. Srpski proizvodi tek sada počeli su da pronalaze put do kupaca u svetu. Ajvar, malina i šljivovica još uvek su na početku ostvarivanja prava na zaštitu geografskog porekla i promocije etikete Srpski kvalitet.

Šumadijska šljivovica dobila oznaku geografskog porekla

Proizvodi koji imaju etiketu Srpski kvalitet imaju bolju poziciju na tržištu

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ocenjuje da proizvodi koji imaju etiketu Srpski kvalitet imaju bolju poziciju na domaćem, ali i stranom tržištu.

"Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu. To neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, moraće da se uključe i mediji i prozvođači," navodi Raketić.

Iako oznaku Srpski kvalitet za sada imaju samo mesni proizvodi, Raketić poručuje da bi bilo veoma poželjno da tu etiketu poseduju i proizvodi u živinarskoj proizvodnji, zatim plodovi u voćarstvu i povrtarstvu.

"Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu," objašnjava Raketić.

Sjenički sir kao nematerijalno kulturno nasleđe

Domaći potrošači pre kupuju domaće proizvode nego uvezene

Željko Milanović iz Privredne komore Srbije navodi da domaći kupci više cene proizvode srpskih proizvođača i da će pre kupiti hranu lokalnog poljoprivrednika.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode," kaže Milanović.

Proizvođačima u Srbiji je prioritet da zadovolje potrebe potrošača u našoj zemlji. Međutim, navode, najveći profit uspevaju da ostvare kada svoje proizvode izvoze na strano tržište. Ipak, potrošači u svetu nisu upoznati ni sa kvalitetom naših proizvoda ni sa time koje sve to proizvode možemo da ponudimo.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju," naglašava ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN Emanuel Hajder.

Projekat Srpski kvalitet podržavaju resorno ministarstvo, Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj, prenosi RTS.